"Dok sam stojao na kisi i gledao kako se njenim lakim koracima uzdize,sa njim,pozlilo mi je.Nesto mi je pritiskalo grudi i nije mi davalo disati.Mozda je to samo kajanje jer sam je oterao od sebe,tog zemaljskog andjela.Uzeo sam joj dusu,a ona je zauzvrat od Boga dobila dve.Izgubio sam bitku bitnu kao rat.A bice ih jos ovakvih!-Rekoh sebi...Ali zelim da ona bude u njima.Da se borim za nju i njene prelepe oci.Ali ona ide..zauvek.Dok sam ih gledao,video sam da je kapi kise zaobilaze,osecao sam da su njeni obrazi vreli,a da njeno srce preskace neke otkucaje.Mogao sam pretpostaviti.Zeleo sam da mi je Bog vrati,ali,to nije bilo moguce.U par navrata video sam da se zeli okrenuti,ali nije.Nastavili su hodati dok ih magla nije pokrila u potpunosti.TO je bilo to.Duboko u mom srcu je ostala,a nakon toga ja vise nikada nisam bio isti.Sada mrzim novembar i onaj hladan dan kada sam je upoznao.Uspomene iz godine u godinu naviru,i postaje mi teze.Kao da je te noci neka magija ovladala mnome..i promenila me."
By Selma
Нема коментара:
Постави коментар