Главни јунак је дански краљевић, изузетно сложеног лика који не преузима ништа конкретно да би осветио смрт свога оца. У почетку је оклевао и био веома пасиван. Ипак, да није слабић показала је сцена када веома брзо пробада мачем министра Полонија, а затим шаље бивше другове Розенкранца и Гилдестерна у врт, а самог краља Клаудија не убија одмах, зато што очекује повољну прилику, а исто тако жели да га мало мучи неизвесношћу. Хамлет сматра да му освета нема никаквог смисла, зато што су људи покварени и да их ништа не може повредити. Он је тешко прихватио изјаву духа да му је отац убијен. Од тог тренутка, у Хамлету се одвијала унутрашња драма јер мора да се одрекне својих убеђења, да би извршио освету. Он је још од раније сумњао да му је стриц убио оца, али није био сигуран у то све до појаве духа. У Хамлетовом лику долази до удара два система, моралних и духовних вредности, где он као син мора да се одрекне да би прихватио ратничке очеве ставове, осећа одбојност према тражењу духа да освети свог оца и сумња да ће бити довољно способан да то извриши. После сусрета са духом оца, Халмет остаје у стању психолошке напетости, његов одговор је неповезан, говори сам са собом, другачије се понаша и увек и у сваком тренутку код Хамлета се не зна шта је лудило, а шта претварање. Све је то почело на двору, када су војници на стражи видели духа и обавестили Хамлета, који се после сусрета са духом прави луд и прва хипотеза је да он то чини намерно и користи своје лудило да може слободно да критикује краља и краљицу. Хамлет открива у другом монологу да га тишто што се мајка после два месеца преудала: „О слабости људска, име ти је жена.“. Затим каже да су на свадбени сто изнешени колачи са даће, јер је његова мајка веома штедљива. Полоније закључује да је Хамлет луд и пргав јер је полудео од љубави за његовом ћерком Офелијом. Клаудије је у једном тренутку позвао Хамлетове другове са студија Розенкранца и Гилдестерна да га испитају зашто се тако чудно понаша. Краљица је мислила да је он луд због очеве смрти и њене ране преудаје. Кад је угледао своје другове са студија, Хамлет их је питао шта су то згрешили кад су дошли у Данску, у тамницу. Хамлет зна да је пријатеље послао краљ. Показао им је сцену коју је сам осмислио, како краљ умире у башти док спава отрован. Све то је урадио како би осветио очево убиство, као и да би дао до знања краљу да зна шта се тачно догодило и да му је он отровао оца, исто што је и обећао да ће урадити када је причао са духом. Клаудије је сретан што га је Хамлет позвао на представу, а врхунац унитрашњих двојби Хамлет изражава у монологу који почиње: „Бити или не бити, то је питање.“ После представе, краљ је послао Хамлета са другарима у Егнелсу, заједно са поруком да га енглески краљ погуби, пошто је Хамлет опасан. Икао је Хамлет сам то знао, веровао је својим другарима да то неће учинити. Леарт је чуо да се његова сестра Офелија удавила, па се вратио из Француске да би осветио своју сестру и оца. Хамлет и Леарт су почеки да се боре, а краљица је узела пехар у коме се налазио отров и испила, тако да се отровала и умрла. Хамлет и Леарт су у току битке заменили мачеве и Леарт је пао мртав, зато што је мач био премазан отровом. Мртва мајка и могућност да буде убијен, активирају Хамлета да убије Клаудија. То је у урадио. Племство и народ сматрају да је Хамлет урадио праву ствар и одају му пошто, јер се показао као прави краљ, што показује да су и симпатије народа на страни правог престолонаследника Хамлета.
Нема коментара:
Постави коментар