Moja avantura

Evo jednog rada za osnovce...

Blizi se kraj skolske godine, a samim tim i moj odlazak kod deke. To za mene znaci mnogo igre i smeha, a jako malo obaveza. A potajno se nadam i ponekoj avanturi... Proslogodisnju avanturu nikada necu zaboraviti. Deka i ja smo splavarili planinskom rekom. Bilo je tu mnogo camaca, nismo bili sami, tako da na to gledam kao na grupnu avanturu jer smo svi delili isti osecaj zadovoljstva. tp je bilo izuzetno iskustvo. U pocetku sam se malo plasila te silovite, snazne i brze gorske kraljice.Voda je bila biserna i tako osvezavajuca dok su me kapi pljuskale po licu, a dok se deda borio sa njenim buntovnim tokom i opasnim brzacima. Sunce je bilo visoko na nebu i peklo bi da mi nismo tako brzo jurili niz reku, pa nisam ni osecala vrelinu tog avgustovskog dana. Osecala sam jedino toplotu u obrazima od silnog uzbudjenja koje me je obuzimalo. Reka je bila cas divlja, cas mirna - naprosto me fascinirala. Najbolje je bilo kada smo camcem nailazili na podvodno stenje. Tada bi on poskakivao i udarao snazno o povrsinu vode koja bi prskala svuda okolo. Pejzaz kanjona je bio divan: tako ziv, tako zelen, tako cist i netaknut crnom rukom industrije.Pozelela sam da zauvek ostanem tu. U pocetku su mi malo smetali kaciga i zastitni pojas, ali je deda bio izricit po tom pitanju. Razumela sam zbog cega je to kada je u jednom trenutku reka nas zamalo prevrnula, ali je deka vesto povratio kontrolu zahvaljujuci svom dugogodisnjem iskustvu. Zasluzio je moje divljenje i spasao situaciju, objasnjavajuci mi da reka ponekad zna biti i malo gruba. Bilo je tako uzbudljivo!Ocarana sam prirodom, brzinom reke, dekinim iskustvom... Dugo cu pamtiti te slike, te zvuke, to sarenilo boja, te mirise i taj neprocenjivi osecaj koji me vodio celim putem. To je bila prava velika avantura!