Неки људи не схватају шта значи живот и олако га схватају. Не умеју да цене највећи Божији дар, нешто, где немаш другу прилику.
Живимо у свету где се већина тога пореди са новцем. Ако се питате зашто, рећићу вам да су људи постали похлепни, незахвални, безобразни. Ово више није као некад што је било, кад су људи чинили услуге, помагали једни другима и нису били љубоморни на остале ако неко успе, већ сад свако гледа само себе. Свуда у свету, тако исто и у овде у Београду, дешавају се разне пљачке, убиства. Сви ти људи који раде тако нешто, сигурно нису свесни цене свог живота. Нису свесни да не постоје паре које могу да купе људски живот. Такође нису свесни да не постоји друга шанса за живот, јер се само једном живи.
Ја на све то гледам тотално другачије. Богаство не мерим новцем, новац је потрошан. Више гледам на своју породицу, колико тога могу да учиним да они буду срећни и поносни на мене, јер ако не искористим прилику за то, имаћу мање шансе да урадим нешто слично кад одрастем. Знам колико су тешка времена, колико се људи, првенствено моја породица жртвује и мучи, како би зарадила новац, да би могли боље да живимо. Али, кад боље размислим, постоје људи који немају никога, који немају ништа. Људи који живе за данас, јер не знају шта ће бити сутра, ако данас не преживе, то сутра неће ни дочекати. Тек онда схватим, да поред свега, нису битне материјалне ствари, да сам срећна због своје породице јер имам оне најближе поред себе.
Некад треба стати и добро размислити о свему. Направити границу и схватити шта је оно што те чини срећним, поносним, што те одржава у животу. Не треба правити лоше потезе, мада се то дешава јер људи нису безгрешни. Само се треба потрудити да пре свега, добро рамзлисиш о свему, колико је то добро за тебе и околину. Треба се борити за оно што волиш, бити поштен, имати чисту савест, јер живот је само један.
Живимо у свету где се већина тога пореди са новцем. Ако се питате зашто, рећићу вам да су људи постали похлепни, незахвални, безобразни. Ово више није као некад што је било, кад су људи чинили услуге, помагали једни другима и нису били љубоморни на остале ако неко успе, већ сад свако гледа само себе. Свуда у свету, тако исто и у овде у Београду, дешавају се разне пљачке, убиства. Сви ти људи који раде тако нешто, сигурно нису свесни цене свог живота. Нису свесни да не постоје паре које могу да купе људски живот. Такође нису свесни да не постоји друга шанса за живот, јер се само једном живи.
Ја на све то гледам тотално другачије. Богаство не мерим новцем, новац је потрошан. Више гледам на своју породицу, колико тога могу да учиним да они буду срећни и поносни на мене, јер ако не искористим прилику за то, имаћу мање шансе да урадим нешто слично кад одрастем. Знам колико су тешка времена, колико се људи, првенствено моја породица жртвује и мучи, како би зарадила новац, да би могли боље да живимо. Али, кад боље размислим, постоје људи који немају никога, који немају ништа. Људи који живе за данас, јер не знају шта ће бити сутра, ако данас не преживе, то сутра неће ни дочекати. Тек онда схватим, да поред свега, нису битне материјалне ствари, да сам срећна због своје породице јер имам оне најближе поред себе.
Некад треба стати и добро размислити о свему. Направити границу и схватити шта је оно што те чини срећним, поносним, што те одржава у животу. Не треба правити лоше потезе, мада се то дешава јер људи нису безгрешни. Само се треба потрудити да пре свега, добро рамзлисиш о свему, колико је то добро за тебе и околину. Треба се борити за оно што волиш, бити поштен, имати чисту савест, јер живот је само један.
By Aleksandar.C
Нема коментара:
Постави коментар