Свет је онакав какав јесте и ми га не можемо променити, али постоји особа која је ушла у мој свет и тотално га је променила. Сви би се сложили да је за љубав потребно двоје, у мом свету смо то он и ја.
Упознала сам сам много људи, различитог изгледа, са различитим нагласком, понашањем. Али све те особе у мени нису пробудиле ништа посебно сем лепог пријатељства. Док се једног дана није појавио дечко, који би био кривац за сва дешавања која су се у мени одвијала. Лептирићи у стомаку који су били толико јаки, да сам имала осећај да ће ми стомак експлодирати. На први поглед, није се разликовао од мојих пријатеља, познаника. Једноставно, његов поглед ме је терао да се насмејем као никада пре. Други нису могли да разумеју, зашто се нас двоје стално смешкамо чак и кад нисмо изговарали ни једну реч. Мислилу су да смо пролупали, да се понашамо као деца, али једноставно, тај осећај је предиван и неописив. Поред свега, он је једини који може да ме разуме, да схвати када треба да ме загрли иако ја то не затражим од њега. Да ми пружи све што ми је у том тренутку потребно, љубав, другарство, савет. Као што сам рекла на почетку "за љубав је потребно двоје", такве особе међусобно разумеју све оно што други не могу ни да замисле. Љубав је једна дивна ствар, дивно осећање. Али најлепше је од свега кад имаш некога ко је поред тебе да те подржи у свему и буде ти ослонац у животу.
Понекад је довољан само један његов поглед, осмех и загрљај, осећај да постоји да је ту поред мене. И није нам важно да ли то други могу да разумеју или не, то разумемо само нас двоје.
Упознала сам сам много људи, различитог изгледа, са различитим нагласком, понашањем. Али све те особе у мени нису пробудиле ништа посебно сем лепог пријатељства. Док се једног дана није појавио дечко, који би био кривац за сва дешавања која су се у мени одвијала. Лептирићи у стомаку који су били толико јаки, да сам имала осећај да ће ми стомак експлодирати. На први поглед, није се разликовао од мојих пријатеља, познаника. Једноставно, његов поглед ме је терао да се насмејем као никада пре. Други нису могли да разумеју, зашто се нас двоје стално смешкамо чак и кад нисмо изговарали ни једну реч. Мислилу су да смо пролупали, да се понашамо као деца, али једноставно, тај осећај је предиван и неописив. Поред свега, он је једини који може да ме разуме, да схвати када треба да ме загрли иако ја то не затражим од њега. Да ми пружи све што ми је у том тренутку потребно, љубав, другарство, савет. Као што сам рекла на почетку "за љубав је потребно двоје", такве особе међусобно разумеју све оно што други не могу ни да замисле. Љубав је једна дивна ствар, дивно осећање. Али најлепше је од свега кад имаш некога ко је поред тебе да те подржи у свему и буде ти ослонац у животу.
Понекад је довољан само један његов поглед, осмех и загрљај, осећај да постоји да је ту поред мене. И није нам важно да ли то други могу да разумеју или не, то разумемо само нас двоје.
By Aleksandar
Нема коментара:
Постави коментар