Sretni smo što smo imali Vuka

Čovek koji je najviše zadužuio srpski narod, reformisao azbuku i sakupljao narodne umotvorine, odmah je jasno o kome se to radi, to je naravno, Vuk Stefanović Karadžić.

On je dao svakom galsu srpskog jezika po jedno slovo, i time je učinio jedinstvenom u svetu. Vuk je bio samouk. U njegovo vreme bilo je malo učenih ljudi od kojih je mogao nešto valjano naučiti. U sticanju svog znanja i pored mnogobrojnih prepreka bio  je uporan i istrajan do kraja. Ja u svojim očima vidim Vuka kao čoveka koji je bio spreman na sve kako bi unapredio srpski jezik i književnost, a između ostalog da nije bilo njega ja danas ne bi pisao ovaj rad. U njegovom plemenitom zadatku ometali su ga njegovi mnogobrojni neprijatelji, koji su pokušavali da ga spreče u njegovom plemenitom cilju.

Zbog bolesne noge Vuk nije mogao biti borac sa mačem i kuburom u ruci. Ali je njegova hrabrost bila daleko veća, jer u vremenu u kojem je on živeo bilo je daleko opasnije mahati perom i hartijom, a on je u tome bio najbolji.


Svako korišćenje materijala sa ovog bloga u ne školske svrhe, smatraće se piraterijom i ugrožavanjem autorskih prava, koje za sobom mogu povuci krivično pravnu odgovornost.