O ljubavi je sve receno. Receno je da je ljubav
ta kojom ljubiš one zbog kojih gladuješ,zbog kojih si zedan,
zbog kojih si gol,bolestan, u tamnici...... One zbog kojih
placeš,one koji te progone,ubijaju........ Sve je o ljubavi
receno...........
I kad bi o svakoj reci pitao ljubav sta je ,rekla bi ti da je to
istina ,ali ljubav se nemože osloniti na reci. Ona se mnogo
bolje sporazumeva sa neizrecivim. I cinimi se da svaka rec o
ljubavi zaklanja nebrojene njezine promasaje,toliko dublje od reci.
Evo, u neko kišno predvecerje vracao sam se s prijateljem
kuci .Neka je djevojcica nezašticena išla kroz kišu...........
Svoju je lutku,jednom rukom cvrsto privila k sebi,dok joj je
drugom rukom zaklanjala glavu od kišnih kapi...........
Covek se može osetiti posve sam i osecati da su ga
svi napustili........ No,ako je samo jednom vidio lik
djevojcice s lutkom na kiši njegova ce duša nikad nece
slomiti i ostati bez nade.............
S ljubavlju je kao s nekom skupocenom kineskom vazom
koju je ubrzo, uprkos silnoj pažnji, neko dete razbilo.
Ukucani su skupili ostatke i ostavili ih u neku kutiju.
I ko god ih vidi, zamišlja vazu na drugaciji nacin........
No, ma kako lepa bila, nijedna zamisao ne obuhvata
svu njezinu ljepotu..............
Covek posle mnogih tišina,boli i blizina nauci
da se ljubav ne izražava ni recima ni mislima ni cutanjem nego covekom...Duše se obracaju jedne drugima i dodiruju na nebrojene i neizrecive nacine....
-Ovo sam negde pronasla i jako mi se dopalo,da ljubav je nada,ljubav su sve one neizgovorene reci,koje se odcute a naslute,ljubav je ono sto nosimo u dusi.
Нема коментара:
Постави коментар