Kutak moje mašte

Kada sam usamljen i kada mi je dosadno često zavirim u moj skriveni kutak mašte. Tamo uvek pronađem put u neki daleki čarobni svet u kome se dešavaju čudne i neverovatne stvari. Moj kutak mašte je zaključano carstvo mojih snova, a ključeve imam samo ja i niko više.
Obično maštam o tome da sam putnik koji na letećem tepihu odlazi gde god poželi. Dovoljno je samo da zatvorim oči i zamislim neko mesto u svetu i moj leteći tepih će me istog trenutka odneti tamo. Poslednji put sam putovao u daleku prošlost. Proleteo sam kroz vremensku kapsulu i stigao u stari Rim. Šetao sam uskim ulicama, prekrivenim kamenim pločama. Svuda oko mene gurali su se trgovci i njihovi robovi sa torbama na leđima. Zgrade nisu bile visoke. Ljudi su provirivali kroz prozore i pričali jedni sa drugima. Sve ulice su izlazile na široki trg na kome se nalazila okrugla zgrada bez krova sa velikim otvorima. Bila je to arena u kojoj su se borili gladijatori. Gledao sam te velike i snažne ljude kako se bore između sebe. Bili su brzi i znali su da koriste razna oružja. Gledaoci su vikali i burnim aplauzom pozdravljali svaki udarac. Mogao je da bude samo jedan pobednik i zato su borbe bile surove. U počasnoj loži arene sedeo je car koji je pokretom palca odlučivao da li će poraženi gladijator da živi ili umre. Iz arene sam otišao u rimsko kupatilo. Nakon kupanja u toploj vodi legao sam na niski krevet, a jedan rob me masirao i posipao mirisima. Uživao sam zatvorenih očiju, a kada sam ih otvorio moj izmišljeni svet je nestao. Ponovo sam bio u svojoj sobi i u svom krevetu.
Kada na krilima mašte iz stvarnog sveta u kome živim odlutam u neki nestvarni, čarobni svet uvek se osećam lepo i srećan sam. Voleo bih da kutak moje mašte ponekad postane kutak moje stvarnosti, jer moja mašta može svašta i u njoj nikada nije dosadno.