Bice da je i godina prosla otkad se lomim da ti kazem, da ti priznam… Htela sam, razmisljala, bojala se pa tako i odustajala. Ima li smisla, da li je fer? Tisti me, tisti me, kao das ma ti podmetnula nogu, ili htela zednog d ate prevedem preko vode.
Druzimo se od kada znam za sebe. Koliko smo puta zajedno odigrali zmurke, ne ljuti se covece, koliko puta su nas umalo pregazili u nasoj ulici samo zbog nasih nestasluka. I sada mi zamirisu ustipci tvoje bake koje smo tako slatko jeli ispod stare lipe. Poznajem ti dusu, znam ti svaku misao.
Tih dana u nasoj ulici bagremova, prizdila letnja sparina, digla se prasina zbog cica Pavlovih kukuruza. Zali se starima da mu neko uvece podkrada kukuruz. Zvao je policiju i jadikovao da mu kukuruzi nestaju ,,od ociju,,. I sama sam se pitala ko mu to radi i kakva li je dusa. Da li su mi rike krastave i da li mi je savest zahvatila rdja? Ne znam kako ni zasto, ja pomislih na tebe. Onaj tvoj rodjak Stanko te vukao i uvukao u svoje lose drustvo. Ja sam ti govorila da ga se klonis. Znam ja da oni na drugom kraju ulice kradu, puse, podsmevaju se prolaznicima. Bas tih dana zvala sam te u grad. Stalno si nalazio izgovor: jednom te je bolela glava, jednom si isao u selo, dosli su ti gosti. Bilo me te je dosta. Da nisi ti moj druze, moj dobri prijatelju u tom lopovskom savezu. E moj jado, stici ces ti do Pozarevca. Sa tvojim Stankom i do popravnog doma. Nema, tako ti i treba. Dodje mi, kad si poceo da tones, d ate i ja malo poguram.
Kada u cetvrtak ujutru, ulicom ,,Bagremova,, u policijskoj marici pokupise Stanka, Nemanju i Zdravka. Stala sam. Ne znam sta sam osecala. U meni se nesto uskomesalo, uzavrelo. Kakos am mogla da sumljam u tebe? Sta mi se ucinilo?
Svako korišćenje materijala sa ovog bloga u ne školske svrhe, smatraće se piraterijom i ugrožavanjem autorskih prava, koje za sobom mogu povuci krivično pravnu odgovornost.
Нема коментара:
Постави коментар