Opšte je poznato da je za ljudski vek vrlo kratak. Možda
je prekratak da bi se upoznao jedan deo od svega onoga što je stvorila čovekova
ruka. Kako da sagledamo peščana prostranstva Sahare, visoke i snežne visove
Monblana, kako da upoznamo misli, osećanja i dela velikih ljudi? Nisam dugo bila
bez odgovora. Došla sam do zaključka da sve to, pa i mnogo više možemo saznati
uz pomoć knjiga.
Od trenutka kada sam došla do ovog zaključka knjiga je
postala sastavni deo mog života, uselila se u svaki kutam moje sobe i u svaku
moju misao. Zahvaljujući knjigama u mojoj svesti se stvorio raznovrstan svet.
Tu se nalaze ličnosti sa raznovrsnim osobinama. Svakom narednom knjigom
doživljavala sam nešto novo, nepoznato napajala se time. Knjiga je neosetno
ušla u moj život i postala mi je neophodna duhovna hrana, kao hleb. Što sam ih
više čitala, želela sam da ih pročitam još više, toliko mnogo da ne postoji ni
jedna knjiga čiju sadržinu ne bi znala. Želela sam da budem celog života
okružena knjigama i da ne radim ništa drugo, već samo da ih čitam. Bila sam
srećna i patila zajedno sa Džrjn Ejr. Plakla sam zajedno sa Širli, osećala bol
kada i Katrin Linton. Bila sam srećna kao doktor Preskot. Suze, rados, bol i
tuga su se smenjivali i ja sam postajala novo biće. Divila sam se čistoti
Šarlotine guvernante Ejr, strpljivosti Kraninove sestre Li, pravednosti i
istiniljubivosti Ročeperove. Sve te ličnosti sa svojim osobinama su uticale da
izgradim svoj stav prema svetu koji me okružuje. Kada sam bila tužna, čitala
sam neku knjigu sa veselom sadržinom i ponovo bih se oraspoložla. A ponekad je
dovoljna neka sitnica pa da budem tužna. Kroz knjigu sam naučila da razlikujem
dobro od zla i da cenim ljude i njihova dela. Upoznala sam nove predele,
običaje i narode, divila sam im se a neke sam i zavolela. Osećala sam hladnoću
polarnih predela, vrelinu žarke Afrike, blagu umirujuću klimu Italije. Za mene
ne postoji dobra i loša knjiga. Sve su mi podjednako drage i u svakoj
pronalazim nešto novo , dotad nepoznato, zanimljivo i korisno. Skoro sa svakom
ličnosti imam nešto zajedničko. Kao da nas spaja neka tanka nevidljiva nit,
koja kasnije raste, uvećava se i postaje sastavni deo moga života i bića. Kada
je trebalo da donesem neku važnu odluku, u mislima sam se pitala kako je to
rešila neka ličnost iz pročitane knjige. Često sam upoređivala svpje savremenike
sa ljudima iz prošlosti, studirala ih pronalazila njihove mane i vrline.
Ulazkom u svet književnosti moj život je obogaćen novim oblicima života.
Pronašla sam smisao svoga života i svakom novom knjigom izgrađivala sam svoje
duhovno biće. Zbog svega ovoga veoma cenim književnike i njihov napor da
opisujući život vrše snažan uticaj na mene. Treba da im budemo zahvalni što su
nam omogućili da mnogo saznamo o prošlosti našeg naroda, o sadašnjosti, a i o
budućnosti. Među knjigama nikad nisam usamljena jer svaka predstavlja novu
istoriju koju trba pročitati i izvući nove zaključke. Zatvarajući poslednju
stranicu neke knjige činimi se da ostavljam dragog prijatelja i da završavam
jedno poglavlje moga života. Ono mi ostaje i duboko urezano u sećanju. Onda dolaze
nove knjige i sa njima druge ličnosti i događaji. Tako se događaji nižu u
neprekidnom lancu jedan za drugim. I knjiga sve više postaje izvor novih
saznanja, zabave i razonode.
Eto to sve knjige predstavljaju za mene kao čitaoca i
kao čoveka.
Sjajno. Svaka ti čast.
ОдговориИзбриши