Opisacu jedan zanimljiv lik

Proleće 1861. bilo je iznenađujuće toplo. Tihi aprilski povetarac lelujao joj je oko glave i mrsio dugu kao čađ crnu kosu. Sedela je tu, na tremu Tare, plantaže svoga oca i bezbrižno razgovarala sa svojim prijateljima.

Bila je to mlada devojka sa svojih jedva šesnaest proleća, željna života te nije mogla da misli na burne dane. Skarlet O Hara bila je pojam u Džordžiji. Sve njene odane prijateljice iz pokrajne pa čak i sestre zavidele su joj na lepoti. Devojka crnih vitica, obraza boje breskve, jedra, prepuna ljupkih ružičastih tonova. Oči su joj bile zelene kao smaragd. Te oči je nikad nisu izdale. Kada je trebalo da izgleda milo i prefinjeno, bile su joj najveći prijatelj. Tada su bile sjajne i ljupke. Međutim, tako su često bile ljute , prepune gneva i srdžbe, uvek spremne da sevaju u nastupima besa. Te oči koje su u svojim dubinama skrivale mnoštvo tajni, prekrivale su crne, čađave trepavice koje su mogle tako milo da trepere. Niko ne bi pomislio da neko ovako ljupko i milo stvorenje, može da u pisanju Margaret Mičel, pređe vrlo trnovit put u životu. Ali to je istina. Ova mlada devojka, žena, pretrpela je u svom žvotu velike patnje. Iza ljupkog i ženstvenog lica krio se buran karakter, uvek srećan kad bi nekog mogao do srži da uvredi. Čak se ni svojim bližnjim nije pokoravala. Malo nežnosti pružala je svojim sestrama jedino onda kada je bila sigurna da njena egzistencija neće biti poremećena, jedino onda kada je znala da uzde drži u svojim rukama i da može da ih olabavi. Naravno, pri tom je bila sigurna da svoje stanje neće dovoditi u pitanje. Eto takav je bio karakter ove žene. Jedino je ukroćena ostajala pred svojom majkom Elen, poreklom Francuskinjom, i pred starom služavkom, crnkinjom Mami. Njih dve su bile jedina stvorenja kojima je verovala ili bolje rečeno kojima je htela da veruje. Iako surova prema svima, u najtežim danima je bila heroj. Bila je u Atlanti kada je čula za majčinu smrt. To biće koje joj je bilo drago, koje joj je bilo jedina uteha nestalo je sa zemlje. Bio je to za nju težak udarac od koga se dugo oporavljala. Međutim, to niko nije saznao to je bila njena tajna zaključana u dnu njenog srca. Znala je da ako bude svoj bol pokazala nekom od ukućana, nastaće još veća panika jer njen otac stari Džerald već je bio potpuno skrhan smrću svoje žene.

Ova mlada žena bila je zaista interesantna: drska, mlada, čežnjiva ne baš prefinjenog ukusa. Zato sam napisala ovako, jer svako ko je čitao ,,Prohujalo sa vihorom“ upoznaće u njemu lik lepe junakinje Skarlet.