Moj ideal

   Ideal to je cilj koji nas odrzava u zivotu i koji se trudimo da ostvarimo. Cilj koji bih zelela da postignem jeste da postanem farmaceut.
   Ovo zanimanje mi se dopada jer je humano, a veoma je znacajno za sve nas. Ono sto me je podstaklo da u buducnosti postanem apotekar jeste znacaj ovog zanimanja. Ti beli mantili i osmeh na licu za mene predstavljaju idealan svet. Iako je veoma tesko stici do takvog posla, potrebno je puno znanja, ja cu uspeti. Ko posumlja da nece ostvariti svoj cilj, nece uspeti. Ipak, mislim da cu znacaj svog zanimanja otkriti tek kada i sama postanem farmaceut. Jedina cinjenica koja me sputava na mom putu je dobro poznavanje latinskih jezika, ali savladacu i to. Kako jedna poslovica kaze, niko se nije naucen rodio. Mislim da kada imas neki cilj treba da tezis ka njemu i da ne das da te neka sitnica zaustavi. U ovom poslu je neophodna stalna komunikacija sa ljudima. Iako mi posle osnovne skole predstoje i srednja i fakultet, uspe cu sigurno.
   Pokusacu da ostvarim svoj ideal, jer cu tek tada shvatiti smisao zivota, i ispuniti obecanje odavno dato sebi.

Sastav je namenjen za VIII razred osnovne skole.

Na kraju osmogodisnjeg skolovanja

   Prolazi i poslednje prolece mog osmogodisnjeg skolovanja, prolazi i nestaju skolski dani u ovoj skoli gde me vezu mnogo lepih uspomena.
   U mojim mislima nizu se slike prvih skolsih dana, kao da je juce bilo. Sve nam je bilo cudno, nepoznato. Secam se svega, secam se prvih nasih ludorija, zadirkivanja, nezaboravnih ekskurzija, bezanja sa casova, prvih simpatija i prvih ljubavi. Sada kada je kraj osmog razreda i kada se setim proslih dana shvatam koliko je sve bilo lepo. U istoj skoli gde smo se sastali tu se i rastajemo, sada ne za vreme letnjeg raspusta, nego za sva vremena. Mislim da ne postoje reci kojim bih opisala ovu tugu u mom srcu, koja me iz dana u dan sve vise gusi i broji sate naseg poslednjeg susreta. od nas 23oje svako ce krenuti na svoju stranu, kako klikeri niz stepenice. Sama pomisao da se rastajemo sa svojim drugovima i drugaricama i da jedno moje veliko prijateljstvo izcezava u nepovrat i samim tim odlazi i deo mog detinjstva. Kroz koju nedelju cemo svi u svecanim odelima sa svojim nastavnicima u srcima ispratiti poslednje dane jednog lepog vremena, koji su obelezavali nase detinjstvo.
   I sada sedim u ovoj klupi i tuzno cekam poslednje zvono u osnovnoj skoli. Sasvim sam sigurna da ce mi sve ovo nedostajati i da cu se svega uvek rado secati.

Moc prijateljstva

 

 U zivotu postoje stvari koje, ne mozete prebazici sami, tada nam je potreban savet ili iskrena rec druge osobe.
   Svakom coveku je potreban neko sa kime ce deliti dobro i zlo, jer postoje trenuci koje ti zivot donosi i ne mozes se izboriti sam. Taj neko ko je uz tebe i ko je za tebe je prijatelj. Svi mi imamo prijatelje koji su uz nas samo u dobru, a u zlu nam odmah okrenu ledja..... ali to nisu pravi prijatelji. Pravo prijateljstvo je kada je prijatelj uz tebe i u dobru i u zlu, i u sreci i nesreci, i znamo da se uvek mzemo osloniti na njih, znamo da nam nikada nece okrenuti ledja i izneveriti nas. Prijateljstvo je kao zvezda, koja nebo krasi, moramo je cuvati da se ne ugasi, jer ako se ugasi... ostacemo sami sa tugom u srcu i dusi. Vreme sa sobom donosi srecu i nesrecu, radost i bol ali sa pravim prijateljima sve se lakse prebrodi i zaboravi. Veliko je bogatstvo imati puno prijatelja ali onih pravih, koji su uvek tu za vas. Ako smo pravi prijatelji, onda moramo to i dokazati, moramo postovati svoje prijatelje. Moramo im vratiti svu ljubav i razumevanje koji oni nama pruzaju. Nije lako registrovati ko je pravi prijatelj, a ko ne u gomili ljudi sa kojima se svakodnevno druzimo. Mozes imati bezbroj drugova i drugarica ali retko su oni pravi koji su sa tobom i kada places i kada se smejes. Pravi prijatelj te uvek shvata u bilo kojoj situaciji da se nalazis, u bilo kom trenutku-uvek tu uz tebe i za tebe, hrabri te.
   Kada kazemo bogatstvo, neki odmah pomisle na novac, jer se njime sve moze kupiti. Ali, postoji nesto sto se novcem ne moze kupiti, sto se mora zasluziti, a to je prijateljstvo.

Sedmi razred osnovne skole

Sta zameram svom vremenu

   Ljudi ne biraju vreme kada ce se roditi. To se jednostavno desi, a oni pokusavaju da se u tom vremenu sto bolje snadju. Moja generacija i ja rodjeni smo pre trinaest godina. U danasnjem vremenu zivimo svoje tinejdzerske dane.
   Gledajuci razne emisije, citajuci knjige, slusajuci price starijih, stekla sam utisak da je vreme u kome su odrasli moji roditelji bilo mnogo sporije i mirnije. Kao da su deca tada imala bas pravo detinjstvo, nisu bili puni mrznje, negativne energije i zavisti jedni prema drugima. Ziveti u danasnjem vremenu je uglavnom lepo. Dostupne su nam sve informacije, imamo mobilne telefone, internet i mozemo brze da upoznajemo svet oko sebe od svojih roditelja. Svet je dosta napredovao u tehnickom smislu. Ali ja upravo to zameram svom vremenu, sto se sve svelo na tehniku, malo je ljudskosti. Zameram to sto se deca vise dopisjuju preko fejsbuka, a ne idu da prosetaju i razgovaraju. Zavist? Od toga ko kakav telefon ima i da li nosi markirane patike. Zameram to sto na televiziji ima puno nasilja, psovki, rijaliti programa gde se ljudi prikazuju u losem svetlu. To nije dobro za odrastanje dece. Pored svih tih losih stvari, ja ipak volim sto zivim bas u ovom vremenu. Tu su moje najbolje drugarice, moja braca i naravno moji roditelji. Ni zivot nasih predaka nije bio lak, preziveli su ratna razaranja, bolesti, seobe, gubitke najblizih, a ipak su uspeli da napisu istoriju.
   Kao sto kaze jedna poslovica, svako vreme nosi svoje breme i tesko je ziveti u njemu. Na nama je da zivot ucinimo boljim, ucimo iz proslosti a gradimo lepsu buducnost.

Sedmi razred

By Marija Golubovic