Veče

Veče je sedim kraj starog kamina koji se nalazi u mojoj sobi. Pucketa tiha vatra koja me čini sve smirenijom i polako opet tonem u sečanja o tebi, tebi radosti duše moje. Samo sada se setih onog dana koji jedva mogu da izustim onog dana kada su mi tvoje tople oči kazale da ne žele da se više ogledam u njima. O mračni trene zar postojiš samo da bi me ubijao tiho i neprimetno? Čase, zašto si otkucao taj minut, zašto nisi preskočio i nastavio bez tog trenutka?Tada sam po prvi put u životu osetila bol koji nije samo razorio moje nade već i dušu tebi obećanu.od tog momenta pa nadalje moja jedina radost bila je Gospod. Njemu sam se jedino radovala čak i danas ovog dana, časa, ovog minuta i sekunde radost mi je jedina u Gospodu. Milo stvorenje, pa tebi nikada nije bila bitna nijedna moja suza prolivena. Nijedna sreća nije u stvarnosti dosegnula srce tvoje i sada sada kada imaš svoju radost tebi nije bitno da li će sledeča suza pasti iz mog oka ili će se tu zaustaviti i nestati zauvek. Nije ti bitno to da li moja duša pita za tebe, već smelo osuđuješ svaku moju godinu koju poklonih tebi. Ne želiš ni da pitaš kako sam jer znaš da ću ti istinu reći o osećanjima svojim, već smelo ćutiš i okrećeš glavu od mene da nebi nosio na savesti svoju grešku. Tvoja jedina greška je što si mislio da ću tvoje laži razumeti kao sopstvenu grešku. Da ču zaboraviti tebe kao ti svoju grešku samo jedino nisi razumeo nisi razumeo da ja nisam ti.