Delo ,,Zlocin i kazna`` oslikava društvo jednog perioda gde
je sistem vrednosti poremećen što dokazuju mnogi likovi svojim postupcima.
Glavni
junak je Raskoljnikov, propali student koga ne zadovoljavaju obične stvari.
Ubistvo čini ne zbog novca, već da bi ispitao sebe i svoje granice. Želi da
očisti svet od zelenaša kao što je bila Aljona, zla, usamljena, tako da nikome
neće nedostajati, i iz tog razloga za njega to nije zločin. Jedina greška jeste
neplanirano ubistvo njene sestre za koju nije imao izgovor i tu počinje njegov
košmar. Stanje njegove svesti se menja što vidimo iz situacije i situaciju.
Nije više odlučan i samouveren već postaje nesiguran u svaki svoj pokret. Zbog
griže savesti teško se razboleo, što predstavlja samo jedan korak bliže
provaliji a to je rasvetljenje slučaja. Da je ljudska priroda čudnovata i da
nikada nemamo mira, pokazuje i Raskoljnikov povratkom na mesto zločina. Time
još više privlači pažnju na sebe i postaje ranjiviji. Upravo zbog te ranjivosti
traži oslonac koji pronalazi u njemu sličnoj Sonji. Jedino olakšanje i
izlaz iz čitave zbrke vidi u trenutku
kada se lažni krivac predao policiji. Tada se u njemu javlja tračak nade da će
se izvući bez posledica. Pošto završi u zatvoru u njemu se javljaju najdivnija
ljudska osećanja, a to je ljubav i vera. Ovo delo me je jako zainteresovalo i
podstaklo na razmišljanje. Svet je danas pun ovakvih i sličnih priča sa čijom
pozadinom mi nismo upoznati. Dugo sam tragala za opravdanjem ovog postupka ali
sam shvatila da ga nema. Iako je glavni lik pokazao i svoje dobre strane one su
ostale u senci jedne njegove životne greške. Veliki grad u njemu budi lošu
stranu i želju za uspehom, tako da zaboravlja principe koje mu je porodica
usadila. Utapa se u sivilo ljudi bez morala. Preovladala je zelja da zauvek
pobegne iz mračne, valzne sobe i da se toga seća kao ružne uspomene. Želeo je
sve odmah, ovog trenutka, bez čekanja, što za današnjeg čoveka nije nikakva
novina. Nedostatak razuma i zdravog rasuđivanja postavlja ga u situaciju iz
koje nema izlaza. Pored svega niko nema pravo da drugom čoveku oduzme život i
da prosuđuje da li kod njega preovladavaju loše ili dobre strane.
Pravda
je dostižna i zločin uvek izađe na videlo.
By Anita Rancic
Нема коментара:
Постави коментар