субота, 12. јул 2014.

Apsurdnost romana u Kamijevom ,,Strancu``



Ono što se provlači kroz čitav roman i obeležava ga jeste apsurdnost života glavnog lika i njegova otuđenost od društva.
                Merso, kao jedan hladan i ravnodušan čovek, upada u vrtlog problema iz koga nema izlaza. Udaljen je od društva, a i društvo od njega. Ne pušta nikog previše blizu, takoda na neki način odbija prijateljstva i brak, govoreći da mu je sve jedno. Takođe, i čitavo njegovo suđenje nema smisao. Tokom procesa pažnja se sve više odvlači od glavnog događaja ubistva, a biva kažnjen zbog ne tako bitnih stvari. Akcenat se stavlja na smrt njegove majke, koju nije ispratio suzama, kao i na tome što ju je poslao u dom. Svi smo mi u nekim momentima bili Merso optuženi i bez ikakvog izlaza. Osuđeni na ono što su drugi odlučili umesto nas bez mogućnosti žalbe. Pa tako mi, kao i ovaj lik, vremenom prestajemo da razmišljamo o rešenju već se pripremamo za susret sa kaznom. Mada za smisao sami treba da se borimo i uvek pronađemo svetlo na kraju tunela. Da me dopustimo da nas struja života nosi bez ikakvog cilja. Čitajući ovo delo, razmisljala sam da li bi smer romana bio promenjen, ako bi se u njega dopisala upravo ova reč cilj. Možda ne bi počinio krivično delo, možda bi svoj život sredio i vratio ga na pravi kolosek. Postao bi uvažen čovek u tom istom društvu koje ga odbija i kao najbitniju stvar, povratio bi smisao. Bez svega ovoga njegov život je samo ređanje događaja bez ikakvog reda i zančaja. Na tom putu je sreo mnoge ljude, koji su za njega samo blede senke pokraj kojih je prošao.

                Analizirajući ovo delo, shvatam da je Merso stranac sam sebi kao i ljudima koji ga okružuju.


By Anita Rancic



Нема коментара:

Постави коментар