U današnjem svetu, naši životi su prepuni vestima o nasilju različitog
oblika, kao što je nasilje u porodici, maltretiranja u školi i na radnom mestu,
nasilje nad ženama i decom i razne druge vrste nasilja. Svaki dan, mediji bruje
o raznim ubistvima koja se dešavaju kod nas i u svetu, o zločinima koji
normalnom čoveku okreću utrobu naopako, o raznim pakostima koje ljudi mogu da
urade. Zapitam se, da li su to isti ljudi kao i mi, od krvi i mesa? Ako jesu, kako
je moguće, da tako različito razmišljamo?
Zašto ljudi to rade? Zašto neki ljudi imaju potrebu da fizički ili
psihički napadaju slabije od njih, jer zna se da takav, slobodno ga mogu
nazvati slabić, neće napasti nekog svog kalibra ili još gore, nekog ko je jači?
Po mom mišljenju neki ljudi se rode takvi, oni jednostavno vole krvave bitke,
vole razne loše stvari, međutim ima i onih ljudi koji imaju traume iz
detinjstva, pa zbog toga svoj bes iskaljuju na nedužnim žrtvama. Ni jedno, ni drugo ne opravdavam.
Nasilnici su skloni da zloupotrebljavaju ljude koji su iole drugačiji od
njih, na primer nekog siromašnog čoveka mogu napasti samo zato što nema stvari
kao što oni imaju ili, pak, možda zato što ih podseća na prošlost, koju tako
žarko žele da zaborave i sećanja na nju da nestanu. U bilo kom obliku nasilja je slična
situacija. Ako je žrtva drugačija, imaće posla sa ljudima kojima to smeta.
Možda takvi ljudi i uživaju u povređivanju drugih... Psiha je čudna stvar.
Naše pravo je da kao građani ove zemlje budemo zaštićeni, ali teorija
nije isto što i praksa, pa tako ponekad zakon nije na našoj strani. Kada bismo
bili malo složniji, mogli bismo da pobedimo tu bedu naše zemlje, ali se mnogi
ljudi što iz straha, što iz nebrige preterano ne zanima za to. Oni se unezvere
na nekoliko minuta, posle pročitanog članka u novinama da je muž ubio svoju
suprugu iako su živeli u skladnom braku, ali na putu ka poslu zaborave potpuno
na to. „Nije to moj problem“, je česta uzrečica šćućurenih ljudi u svoj mali
život. I ne mogu ih kriviti, život je tako brz i ponekad ni oni nemaju vremena
da razmišljaju o svemu tome, ali ipak, to je jedan veliki problem današnjice
koji treba da bude rešen, a može samo uz nas, dobre ljude koji još uvek znaju
da vrednuju kako svoj tako i život jednog nedužnog stranca.
Svaka cast!!
ОдговориИзбриши