Kada čovek tone sve dublje i dublje u
vrtlog života, obuzmu ga crne misli i razne slutnje. Glasovi u glavi puštaju
svoje korene po njegovoj duši govoreći mu da nije dovoljno dobar za nešto, da
ne zaslužuje da živi. Ipak, jedan tanani, mali glasić mu šapatom govori da će
sve biti u redu, da ga uhvati za ručicu i ne pušta. Do čoveka je, ipak,
da li će prebroditi crne dane i ponovo biti srećan.
Sve je to ciklus života, dobro i loše se
neprestano smenjuju, međutim pogled na to što se dešava oko vas ili vama je ono
što vas čini optimistom ili pesimistom.
Po mom mišljenju, jako je važno svom preostalom snagom gurati napred, pa
čak i kada čoveku nije ni do čega. Zašto je važno? Zato što je život baš to,
sklad pozitivnog i negativnog i šta god loše da se desi bitno je verovati da
ima izlaza za sve.
Strah, bol, depresija i ružni događaji...
Sve je to individualno za jednog pojedinca i svako se duračije ponaša u datoj
situaciji. Ne može se od svakog očekivati da bude uvek hrabar, ali se može
očekivati da se ta osoba ne preda, da da sve od sebe i pređe preko svega, bilo
to malim ili krupnim koracima, to i nije bitno, važno je uspeti u tome.
Ključ za to bi možda bilo naći nešto u
čemu uživa, čemu se u potpunosti predaje telom i dušom i zbog čega će u
narednom periodu zahvaljivati sebi što ga nije savladao strah. Možda je ponekad
čar i u tome što se ne može sve lako imati, već treba rad, trud i strpljenje,
zato se tako nešto puno više ceni.
Da li ima išta lepše nego pronaći nešto što
nas ispunjava i shvatiti da je život vredan toga, a ponekad čaki i mali momenti
mogu biti dragoceni. Da li bi ceo život trebalo da se svodi na tugu i da
cupkajućim korakom obigrava oko patnje? Naravno da ne, jer život je nešto mnogo
više i lepše od toga. Svakog dana, ljudi treba da pokušaju da shvate tu
značajnu tajnu života, jer on ne mora uvek biti nešto puno tame i negativnosti,
već, naprotiv, putovanje na čijem će
kraju ipak biti srećni što su ga proživeli.
Нема коментара:
Постави коментар