Covek je tako mali za ovaj veliki svet. Jedan mali sasvim mali covek je stao u moje srce. Godine ce proci a ja ga nikada necu zaboraviti.
Tajanstveni covek koji je zauzeo veliko mesto u mom srcu je moj deda. Moj deda se zvao Stefan. bio je nizak, imao je sedu kosu koja je pokrivala njegove sede obrve. Oci su mu bile pune sjaja, svakim njegovim pogledom bila sam oraspolozena. Njegov osmeh je bio tako sirok i pun radosti. Bio je veliki saljivdzija. Na svaku njegovu salu osmehnula bi se i baba iz kuhinje koja je govorila: Stefane ostavi decu da se igraju, idi radi nesto. Moj deda je cesto lezao ispod jedne tresnje, i tako lezuci on bi zaspao. Sestra i ja bismo uzele tanke grancice i golicale bismo ga po nosu dok se ne probudi. kada bi se probudio vikao je kako ga bube ujedaju, nama je to bilo nesto najsmesnije. Dana kada sam saznala da je moj deda preminuo, shvatila sam sta je zivot. Svaki zivi stvor na svetu jednog dana kada se najmanje nada, nestaje. Baba mi je govorila da je deda sada andjeo koji zivi na nebu, da nas on posmatra i cuva od zla.
Svaki covek koji se rodi preminuce. Ako je istina da zivot postoji posle smrti, ja cu cekati i nadati se da cu se ponovo sresti sa mojim najmilijim dedom.
Нема коментара:
Постави коментар