Mожда је то љубав

Љубав. Ако не умеш да волиш, не умеш ни да живиш! То сам негде чуо. Љубав је вечна инспирација песницима, писцима, режисерима, због ње су се водили ратови, она је живот. Кажу, сузе и смех, срећа и туга, дигне те до неба па те баци на тло, све је то љубав.Чудо!
Ја баш не знам много о љубави. Заправо, верујем да не знам ништа. Знам само да волим своје родитеље, сестру, другове, родбину, али то није “она” љубав о којој многи причају. Мислим да о тој љубави, не знам ништа. Како се она деси? Када? Како изгледа? Шта, када ми се деси? Је л` права? Хоћу ли бити срећан или тужан? Кажу умрли од љубави. Зар се од тога и умире? А, онда и оно Живели су срећно до краја живота. Ништа ми није јасно. Изгледа да је та љубав нешто чудно, и никад ниси сигуран шта може да ти се деси!

Можда се и мени дешава јер да будем искрен, постоји једна девојчица. Када ме она окрзне у пролазу, погледа ме оним лепим очима, и кришом ми се насмеје, а ја…Некако ми буде непријатно, па се презнојавам, црвеним, гледам негде безвезе, а уствари ми је лепо, пући ћу од среће! Гледам и ја њу, или бар покушавам. Пришла ми је пре неки дан, и почела нешто да ми прича. А ја, ништа је нисам чуо! Само сам је гледао, и то оним избезумљеним и глупим изразом лица! Мислио сам да ћу се онесвестити! А она се смешкала добронамерно! Уши су ми тада зујале, и све ми се окретало у глави! Једва сам стајао, док није рекла ”Видимо се, ћао”. А онда сам сео на степениште, мислим срушио се боље рећи!
Боже, да ли ме је већ стрефило? Шта сада? Шта да радим? Имам неки осећај да се одвајам од земље! Осећам се блесаво, да ли је то то? Да ли је то можда љубав? Нека ми неко одговори?!!