Roman ,,Na Drini cuprija” je hronika izrasla kroz price i legende iz kojih se opet grana u mnostvo individualnih povesti. Pisca mnogo vise od velike istorije pozornice privlaci sudbina nepoznatih pojedinaca. Jer, kako je i sam autor rekao: Sudbina coveka uvek je bila i bice predmet price i pricanja. A u ovom romanu glavni svedok svih tih prica jeste most na Drini.
Najvazniji smisao mosta je u njegovoj postojanosti i trajnosti. Prolaze vekovi, smenjuju se narastaji, istorija zbivanja pri cemu on ostaje nepromenjen. Pobednicka snaga mosta se uporedjuje sa ljudskim zivotom. Andric u romanu razvija misao o smislu covekovog postojanja kroz borbu dobra i zla. Dobro i zlo se neprestano preplicu ne iskljucujuci jedno drugo vec se medjusobno prozimaju, a njihov visevekovni svedok je upravo most. Idea o gradnji mosta na Drini prvi put se javlja kod Mehmed-pase Sokolovica koga su kao desetogodisnjaka prilikom skupljanja danka u krvi odveli u Stambol. Taj nemili i srasni dogadjaj ostao je u njemu kao i u ostalim decacima zauvek urezao u secanje. Mehmed-pasu je narocito pogadjalo secanje na trenutke prelaska Drine na skeli. Verovao je da ce taj neprijatan osecaj nestati ako se na reci izgradi most i na taj nacin se povezu mesto njegovog porekla sa mestima njegovog zivota. Glavni vezirov poverenik za gradnju mosta bio je Abidaga surovi i nemilosrdni covek resen da po cenu ljudskih zivota sagradi most. Kao i uvek postojali su Srbi koji su se suprodstavljali turskoj samovolji i to ne samo recju vec i delima, pa tako je bilo i pri gradnji mosta. Jedan od najvatrenijih zagovornika pobude protiv turskog iskoriscavanja bio je Radisav. Upravo je od njega potekla idea o tome da se nocu rusi gradjevina, ne bi li se na taj nacin probudilo sujeverje kod Turaka kako bi odustali od cele zamisli. Ali lukavi Abidaga se nije mogao prevariti i Radisav skupo placa svoju gresku smrcu. Jedno od Andricevih pripovedanja koje se takodje zavrasava smrcu jeste i prica o Fati Avdaginoj,lepoj, prkosnoj, pametnoj devojci koja po cenu svog zivota ne pristaje da pogazi datu rec. od zenskih likova narocito se istice i vlasnica hotela koji se nalazio pored mosta. Mlada, lepa zena, udovica , slobodnog jezika i muske odresitosti savrseno se snalazi u tom pretezno muskom svetu. Pored toga tajno je upravljala sudbinom mnogih jevrejskih porodica, njene rodbine, na taj nacin izazivajuci divljenje zbog svoje snalazljivosti i mudrosti. Ali binom rat sve menja ni Lotika nije izostala. Ostarela je postla umorna od vecite borbe za druge. Nije podnosila neuspehe i poraze koje je rat donosio, i njena snaga i upornost su slomljeni. Jedini lik koji se provlaci kroz veci deo romana je Alohodza koji svojom sudbinom ilustruje nestanak orijentalne kulture u Bosni. On je covek velikog iskustva i mudrosti. Kroz lik Alihodze Andric je govorio o neminovnosti nestanka osmanlijske moci na ovom prostoru. On sa nezadovoljstvom i nevericom prihvata svaki napredak i novine koje donose nove vlasti. Cesto bi stanovnike kasabe zadesila nesreca u vidu poplave kada Drina nezadrzivo pocne da raste i primora stanovnike da se privremeno odsele na uzvisenije delve. Ali u toj situaciji jedina dobra stvar je to sto su ljudi tada zaboravljali da nacionalne i verske pripadnosti, pomagali se medjusobno i bili jedanki u nevolji. Sasvim drugacija slika se javlja za vreme rata. Zlo koje dolazi od samih ljudi je neuporedivo gore i besmisleno. Jedan on mnogih koji ne mogu da razumeju i shvate sve to medjusobno ljudsko unistavanje i stradanje jeste Alihodza. Posebo ga pogadja slika pogodjenog mosta kao simbola neceg uzvisenog i nedodirljivog, a sad tako ranjivog. On odbiaja da se okrene ka mostu znajuci da bi taj prizor razorio njegovu dusu. Tesi se recima da ako se tu rusi negde se gradi i da postoje mirni krajevi i razumni ljudi koji ce za Bozju ljubav podizati trajne gradjevine da bi zemlja bila lepsa i da bi covek lakse ziveo.
Mrznja, strah, zavist, sujeta su se skrili u covekovom bicu i posicu ga na zlo I nesrecu. Potreba za stvaranjem i lepotom moze coveka da uzdigne do one moralne savrsenosti koja ce ga osloboditi zla. Stvaranje bez tajnih misli i skrivenih namera , umetnicke tvorevine covekovih ruku i duha mogu da premoste sve razlike medju ljudima i sve protivrecnosti u coveku.
Svako korišćenje materijala sa ovog bloga u ne školske svrhe, smatraće se piraterijom i ugrožavanjem autorskih prava, koje za sobom mogu povuci krivično pravnu odgovornost.
do jaja
ОдговориИзбриши