среда, 18. јануар 2012.

Rana poezija Desanke Maksimovic: priroda, ljubav i otadzbina kao tajna



Desanka je nasa najpoznatija pesnikinja i jedna od omiljenih decjih pisaca. Tokom svog dugog stvaralackog veka objavla je veliki broj romana, pripovetki i knjiga poezije. U njenoj ranoj poeziji dominiraju teme o prirodi kao idealnom i beskrajnom vrtu, o ljubavi kao najdivnijem uzvisenom osecanju, o rodoljublju i epskoj proslosti naseg naroda njihovom slobodarstvu i odanosti zemlje veri i obicajima.
U ,,Prolecnoj pesmi`` Desanka nas upoznaje sa ogromnom lepotom prirode u prolece. Dok posmatra i dok se divi toj lepoti, njeno srce sve vise raste. To simbolizuje radjanje nove ljubavi. Priroda ispunjava njeno srce ceznjom i nadama. Shvata da od tog trenutka nikome nije u potpunosti predala svu svoju ljubav. U njoj se posle dodira sa prirodom javljaju neka nova, jaca osecanja. Navire plima reci. Ranije je sve bila prolazna zaljubljenost, a sada je to prava iskrena ljubav. Srce joj je toliko naraslo da bi ga ,kako kaze, mogla poklanjati svima i da opet njoj mnogo ostane. U ovoj temi istice veliku stagu proleca sa cijim dolaskom dolazi u ljubav.
Glavni motiv pesme ,, Predosecanje`` je ljubav. Ljubav kojoj je sagledala sve vrline i mane I prihvatila je kao istinsku i vecnu. Ona koja ce uvek biti uklesana u njenom srcu. Javlja se i motiv proleca koji sa sobom nosi melanholiju secanja. Isto cine i tragovi stopa u snegu simbolizujuci odlazak voljenog bica. Ponavljaju se stihovi: I znadoh da ces mi biti drag, drag u zivotu celom``. Iako se ta ljubav mozda ne ostvari, njen plamicak ce zauvek goreti sakriven negde u njenom srcu.
Jedan od cestih predmeta njenog pevanja je i ljubav prema otadzbini i slobodi. Tako je i u pesmi ,, Zao mi je coveka``. Istice da nasi preci nikad nisu bili izdajice ni kukavice uvek su se borili za pravdu, domovinu, slobodu. Ali ovde otkriva veliku ljubav prema coveku i covecanstvu uopste. Nikada svojoj braci ne bi rekla da napuste bojno polje jer traba da se bore za slobodu svoje zemlje. Ali kaze neka se niko ne cudi ako zaplace jer ona zali za ljudskim zrtvama. Tesko joj je da gleda umiranje mladih vojnika, a isto tako je tesko I cuti plac njihovih majki. Iako u prvi plan stavlja borbu za dobrobit otadzbine, duboko u sebi tuguje za velikim gubicima.
Sve sto je Desanka napisala, napisala je srcem. A to njeno srce otvoreno je uveki svuda, svemu i svakome. Onaj ko je citao njene pesme upoznao je ne samo njenu dusu i njeno bice vec i dusu naroda iz kojeg je potekla. Stevan Raickovic je napisao ,,Uvek je isla za tim da najjednostavnijim i najprecim putem dopre do takvog zamucenog i skrivenog jezera kakva je ljudska bespomocnost pred tajnom``. I zbog toga sto je svoje tajne ispovedala razumljivom poezijom, priblizenom nama obicnim ljudima Desanka Maksimovic ce uvek ostati jedna od najboljih knjizevnica na svetu.



Svako korišćenje materijala sa ovog bloga u ne školske svrhe, smatraće se piraterijom i ugrožavanjem autorskih prava, koje za sobom mogu povuci krivično pravnu odgovornost.

Нема коментара:

Постави коментар