Kakve su ti misli, takav ti je život

Tok naših misli može da nas odvede u neviđene svetove, da nam otkrije tajne koje nismo ni znali da postoje, da nam otvori vidike. Naš um je nešto besprekorno sjajno i ja mislim da to na neki način treba i da iskoristimo.

Čitam, čujem i slušam razne ljude koji govore da je caka u tome da pozitivno razmišljaš o svemu. Donekle se i slažem, ali ne smatram da je ljudski uvek biti srećan. Mi nismo roboti i ne pokazujemo samo jednu emociju, već dosta njih, a tu se ubraja i tuga, ljutnja i razne druge koje nemaju veze sa pozitivnim mislima. Međutim, ima nečega u tome kada kažu da su misli načelo našeg života.

Verujem da smo mi sami krojači naše sudbine i da na neki svojstveni način razmišljajući pozitivno možemo sebi više da pomognemo, nego da odmognemo. Kada smo zahvalni za sve što imamo, umesto što nam sve smeta to samo može biti dobra stvar. Kada unapred brinemo za neku stvar, za koju se ispostavi da i nije tako bitna, onda to može samo da nam donese stres i ništa korisno u životu.

Ljude koje ipak nije briga ni za šta što se oko njih dešava, ne smatram pozitivnim misliocima, već ljudima koji su odbacili probleme koji se samo nagomilavaju i koji u stvari i ne znaju kako da ih reše. Bežati od nečega nije cilj.

Možda je ključ svega, balans. Ne treba da budemo opsednuti kako treba da razmišljamo stalno pozitivno jer to jednostavno nije moguće, ali ne treba ni da uvek budemo kao pokisli miševi. Naravno, gde god je moguće treba ubaciti naš tok pozitivnih misli. Mišljenja sam  da su razmišljanja o lepim stvarima itekako pogodnija za našu dušu od ovih drugih.

Konačnost svega je da treba da budemo umereni, da usmerimo naše misli ka pozitivnom više nego ka negativnom i to ne mora da znači da mi sad treba da imamo najbolje uslove za sve. Ne, nego da budemo zahvalni za naše postojanje i što imamo to što imamo. Tako se jedino može pronaći životna sreća, jer ona polazi iz dubine naših misli i mi smo sami pokretači naše sreće.