Kad god izgubim nadu uvek nađem spas

Život je jedna velika misterija, nešto što ne poznajem i ne razumem ma koliko se trudio da to otkrijem. Kad god izgubim nadu zaronim do dna mora, zagrnem kamenčiće i tako nađem spas. Kad se izgubi nada život postaje tamnica i osetiš onaj trenutak kad sve utihne ptice,vetar,reke. Kao zarobljenik guste mreže misli i osećanja, bez izgleda da te niti duše raspleteš i saznaš odgovor. U životu se smenjuju ljubav, bol, radost i patnja. Ne treba se zatvarati u ljušturu već pružiti šansu ljubavi i spas je tu. Treba se opustiti i biti ono što jesi jer ljudske sudbine su putevi čudesni. Ponekad se nađemo na pustom ostrvu sasvim sami sa mnogo pitanja i nedoumica i tako koračamo u tunelu života bez odgovora. Šta tada, kuda? Da bi našao spas treba imati volju za životom, treba je nahraniti i davati joj pozitivne misli, nadu da i sam možeš i moraš dalje.

By Freddy