петак, 6. септембар 2013.

Stare kuce



Kuće su ostale puste na zemlji, a zemlja je opustila zbog njih. jedino traktorske šupe od talasastog lima što se srebrnasto cakli pokazivale su život a one su bile oživljene metalom i benzinom i uljem, radionici su im se sjajili. Vrata opustelih kuća razjapila su se i klapila su se na vetru. družine malih dečaka došle su iz gradova da razbijaju prozore i da preturaju po ostacima, u potrazi za blagom. Korov je džiknuo na stepeništu s lica, gde nije smeo nići i trava je probila kroz daske na tremu. Kuće su bile puste, a pusta kuća ubrzo propada. Pukotine od zarđalih eksera širile su se oplatom. Prašina se slegla po podu i samo tragovi miševa, lasica i mačaka su je remetili. Jedne noći vetar je olabavio jednu šindru i tresnuo je na tle. Sledeći vetar zašao je u rupu što je ostala iza šindre, otkinuo još tri, a sledeći vetar dvanaest. Podnevno sunce peklo je kroz rupu i bacalo sjajnu pegu po pegu. Divlje mačke dovlačile su se noću sa polja, no više nisu mjaukale na vratima. Kao senke oblaka što promiču ispred meseca upadalse su u sobe da love miševe. A vetrovitih noći vrata su se klatila, i dronjave zavese viorile su se u razbijenim prozorima. 

Нема коментара:

Постави коментар