Život

Nas zivot je jedna slika predstavljena kroz nit misli,osecanja gde je ljubav duboko utkana u nasu srz,gde je lepota nedostizni ideal a mi jedna sekunda u satu.
Zivot je nedostizan,ne moze se kupiti i jos jedno je retoricko pitanje koje muci coveka vekovima.Nasi postupci odredjuju ko smo tokom zivota,i sav trud i napor da budemo
vecni se rusi kada sekunda prodje i postanemo samo broj.Nema nas vise,a iza nas ostaju uspomene koje blede i padaju u zaborav.
Postavlja se pitanje zasto su ljudi humani? Zasto smo dobri ? Da li zbog teznje da se odslikamo u ocima drugih ljudi
ili duhovna lepota koja gori u nama nije dovoljna?Ne moze se jasno odrediti.
Cesto ljudi govore da su se vremena promenila ,da su ljudi izgubili svoju ljudskost i da mladi imaju iskrivljenu sliku zivota i morala i da subjektivno gledaju na svet.
Mozda se ipak vremena nisu promenila,vec samo ljudi.Kada bi covek radio ono sto je njegova duznost,uprkos posledicama,preprekama,opasnostima i pritiscima ljudska svest,
moral i lepota zivota bi se odslikavala u nasoj dusi,nasoj zelji i teznji ka humanosti ,jer samo kada je dusa cista i isksrena to je najveca humanost koju ljudi mogu da pruze.

Zato je coveku potrebna katarza.Potrebno mu je da odvoji svoje telo i dusu da se procisti i fizicki i duhovno i da obnovi svoju istinu i svoje delo,i jasnim glasom
svoje duse pokaze lepotu svog ,zivota,i pokaze da postoje stvari koje se ne mogu kupiti,i za koje ,ma koliko novca imali,ceznemo ako ih nemamo.
zato je vazno da humanost nastane iz nase zelje za lepotom i istinom i iz nase spoznaje da cinimo pravu stvar ,ne za druge ,vec za sebe.Ako se svojim delima
hvalimo onda to vredi samo u ocima drugih ljudi.
Ljudi su istinski dobri,kada su istinski srecni..Nesreca kvari srca i rusi karaktere i retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesrece
i produzili da vole ,cene i pomazu drugim ljudima.Cini nam se da smo nepoznati pesnici koji sanjaju slavu i uspeh,a na slutimo da se sebicnnost izdize
iznad ljudske teznje ,krece,razume i oseca i unistava sve oko nas.

Mudri ljudi su govorili da kada za nesto otvorimo oci to obicno znaci da smo za nesto drugo zatvorili.Cesto zatvaramo oci za istnu .To je najveci problem coveka.
Cesto ne vidimo sve jer ne zelimo da osetimo bol koja se preliva i obuzima nase bice,deo po deo kida,truje i pravi od nas zivu senku koja ogorceno hoda.Ne smemo
biti ogorceni ljudi jer je svaki covek je jaci od zaborava,mrznje i smrti ako svojim vrlinama i delima pokaze svetu sustinu ljudskog postojanja.Ovde nije vazno
kako se neko zove ,niti kojoj veru pripada vec sta je uradio za sebe i za svog zivota.