понедељак, 20. фебруар 2017.

Željan sam drugačijeg sveta

Koliko samo duša pusto luta ovim svetom. Oni ne žive, oni samo rade i ne obraćaju pažnju na svet oko sebe. Nemaju vremena da obraćaju pažnju na zlo koje hara ovim svetom. Ko su te duše? To smo mi. Ljudi.
Danas su ljudska toplina i neka fina reč postale retkost. Toliko su retke da se poneka d zapitam zašto je to tako. Zašto smo postali tako bezoćajni kao ljudska vrsta, zašto samo prolazimo kroz život i kao stranci ne razmišljamo više da li je nekome potrebna pomoć, nego oholim koracima koračamo bez osvrtanja. Pitanja naviru, jedno za drugim, a odgovora na pomolu nema.
Razočaranje me sustižesve dok se ne setih jedne strašne vesti. U našoj i okolnim zemljama se pre nekoliko godina desila prirodna katastrofa u vidu poplave. Tuga i siromaštvo još više su zazirali od tog dana. Ljudi su ostajali bez toplog doma, deca bez roditelja i kada im se već činilo da za njih nema nade, spas se javio u velikom odazovu ljudi sa strane. Svi oni su zajedno hteli da pomognu nesrećnim dušama, koje baš ništa nisu bile krive,a pogođene su strašnom nesrećom. Slala se pomoć u vidu novca, odeće, obuće i hrane, obezbeđivao se smeštaj i sve to od strane običnih ljudi.
Jedan loš događaj preokrenuo je našu svest i pomogao nam da uvidimo da nekada treba da pomognemo, ali da li je neki loš događaj potreban da se mi setimo da postoji ta neka urođena empatija i ljudskost u nama koja može i treba da se pokrene? Verujem, da ponekad ipak jeste.

Neki tračak nade se javio u meni i zvonkim glasićem mi rekao da možda nije sve izgubljeno.  Shvatam da u dubini naših duša postoji ta ljudskost, međutim ona se možda izgubila zbog našeg brzog načina života. Bila je tu, ali je duboko zakopana, jer niko ne želi da modernom svetu predstavi svoju slabu stranu i saosećanje, misleći da će se drugi podsmejavati. I tako većina ljudi razmišlja, sve dok se ovakve stvari ne dese, a onda shvate da su pomoć i životi nemoćnih mnogo bitniji od ponosa.

1 коментар:

  1. Pozdrav svima, ovdje sam da podijelim malo svjedočanstva. Moje ime je Naomi Samuel, imam 40 godina, udala sam se sa 31, imam samo jedno dijete i živjela sam sretno do kraja života. Nakon godinu dana braka moj muž je postao tako čudan i stvarno ne razumijem što se događa, spakiran je od kuće drugoj ženi, volim ga toliko da ga ne sanjam da ću ga izgubiti, dajem sve od sebe da osiguram svoju muž mi se vraća, ali sve bez pomoći, plače i plače tražeći pomoć, razgovarala sam o tome s njegovom obitelji, ali nisam dobila odgovor. Stoga mi je moja najbolja prijateljica Anna Johansson obećala pomoći. Ispričala mi je o čovjeku po imenu dr. Apata, rekla mi je da je on jako velik čovjek i pravi muškarac kojem se može vjerovati i da nema nikakve veze s ljubavnim problemima koje ne može riješiti i rekla mi je kako je pomogao bezbrojnim ljudima u ponovnoj izgradnji njihovog odnosa. Bio sam stvarno uvjeren, brzo sam kontaktirao njegovu e-mail adresu, drapata4@gmail.com ili njegov WhatsApp / viber s tim brojem +1(425) 477-2744. Objašnjavam mu sve svoje probleme, on mi je rekao da se ne moram brinuti da će svi moji problemi biti odmah riješeni. Rekao mi je što da radim da vratim muža, i ja sam to rekla, rekao je da će se moj muž vratiti nakon 3 dana i početi prositi, i to se stvarno dogodilo kako je rekao, bila sam jako iznenađena, to je tako nevjerojatno. Slava našeg odnosa s Bogom sada je vrlo bliska i oboje živimo sretno do kraja života. Ako naiđete na sličan problem, odmah ga kontaktirajte i riješite problem jednom zauvijek. I ja sam živi svjedok

    ОдговориИзбриши