Jutro
je. Dah im se ledi, a kosti se smrzavaju dok po tananoj, klizavoj i ledenoj
površini, puni pažnje koračaju ka cilju. Reka koju obasjava zubato sunce, već
nekoliko dana je poluzalađena i čini se da će tako ostati i dalje. Dva dečaka,
oprezno uspevaju da pređu preko tog, kako se njima činilo, velikog izazova.
Nijedne
životinje ni na vidiku, insekti u svojim rupicama, ali ipak oni snažno idu. Tog
dana, sijalo je sunce kao nikada do sada, za ceo ovaj period zime, a ipak bilo
je hladnije nego onih dana kada ga nije bilo. Hladno je i jedan govori drugom
da ogrne majušnog zeca kojeg su slučajno pronašli. Zec je, pak mirno spavao u
debeloj, krznenoj jakni koju je jedan od dečaka nosio. Lica su im bila rumena
od silne hladnoće.
Tek
odjednom, čuo se neki glas iz daljine. Drhtavim usnama, jedan od njih reče da
bi trebalo da provere šta je to, međutim drugi to nije želeo. Nekako se, posle
nekoliko minuta provedenih na jednom velikom kamenu dogovoriše da će, držeći se
zajedno proveriti šta bi to moglo da bude. Promukli glas, dolazio je iz daljine,
reklo bi se iz šume. Polako su išli, a glas je postajao sve čistiji, dok
najednom nije postao kristalno čist. Dozivao je upomoć. Potom, jedan od njih
koji nije držao zeca svom snagom potrča prema tom tajanstvenom glasu. Pratio je
avet koja je zapomagala. Ispostavilo se da
je to bio neki deda, koji se, tražeći svog odbeglog psa, okliznuo, pao i
tako ležao već satima bez pomoći. Brže bolje, dečaci ga podigoše i iako su tek
navršili jedanaestu godinu, oni se kao hrabri vojnici pokazaše. Bez muke,
hitrim su koracima išli ka gradu, pritom pazeći na povrede starca.
Stigoše,
tako blizu bolnice i tek kada su doktori zbrinuli starijeg čoveka oni ushićeno
pohrliše kući. Na umu im ostade jedna rečenica koju je on izrekao: „Svako dobro
delo se vraća, a vi ste draga deco, jedni od onih kojima će se to i više puta
vratiti, jer se čini da niste uradili ovo da biste da dobili nešto, već zato
što ste dobri u duši“.
I
tako, u poodmakloj starosti, setiše se dva druga te rečenice iz rane mladosti i
nazdraviše svemu dobrom što ih je kasnije snašlo na ovom svetu.
Pozdrav svima, ovdje sam da podijelim malo svjedočanstva. Moje ime je Naomi Samuel, imam 40 godina, udala sam se sa 31, imam samo jedno dijete i živjela sam sretno do kraja života. Nakon godinu dana braka moj muž je postao tako čudan i stvarno ne razumijem što se događa, spakiran je od kuće drugoj ženi, volim ga toliko da ga ne sanjam da ću ga izgubiti, dajem sve od sebe da osiguram svoju muž mi se vraća, ali sve bez pomoći, plače i plače tražeći pomoć, razgovarala sam o tome s njegovom obitelji, ali nisam dobila odgovor. Stoga mi je moja najbolja prijateljica Anna Johansson obećala pomoći. Ispričala mi je o čovjeku po imenu dr. Apata, rekla mi je da je on jako velik čovjek i pravi muškarac kojem se može vjerovati i da nema nikakve veze s ljubavnim problemima koje ne može riješiti i rekla mi je kako je pomogao bezbrojnim ljudima u ponovnoj izgradnji njihovog odnosa. Bio sam stvarno uvjeren, brzo sam kontaktirao njegovu e-mail adresu, drapata4@gmail.com ili njegov WhatsApp / viber s tim brojem +1(425) 477-2744. Objašnjavam mu sve svoje probleme, on mi je rekao da se ne moram brinuti da će svi moji problemi biti odmah riješeni. Rekao mi je što da radim da vratim muža, i ja sam to rekla, rekao je da će se moj muž vratiti nakon 3 dana i početi prositi, i to se stvarno dogodilo kako je rekao, bila sam jako iznenađena, to je tako nevjerojatno. Slava našeg odnosa s Bogom sada je vrlo bliska i oboje živimo sretno do kraja života. Ako naiđete na sličan problem, odmah ga kontaktirajte i riješite problem jednom zauvijek. I ja sam živi svjedok
ОдговориИзбриши