''Biti covek,rodjen bez svog znanja i bez svoje volje,bacen u okean postojanja.''-Ivo Andric. Ovim bih zelela da kazem da bez svoje volje i znanja dospevamo na ovaj svet,i samim tim smo baceni u okean postojanja.Da bi smo postali ljudi,moramo da plivamo po tom okeanu i da se borimo.
Mi smo sada u najlepsem dobu zivota-mladost.Mladost je divlja i nezadrziva i svojom snagom volje je moramo obuzdati i zagospodariti njenim mocima, inace u suprotnom,njene cari se gube.Mladost od nas moze da napravi gospodare sveta,ali i robove ozloglasenih poroka.U danasnjici ljudi su sve vise noseni voljom tela nego snagom uma i bas zato ponekad neke situacije sagledamo na nerealan nacin;a to shvatimo tek kada uvidimo posledice.
Danas nimalo nije pohvalno setati ulicama koje su prepune tamnih tunela u kojima ljudi misteriozno nestaju.Ti zamraceni kutci bi trebali da kriju neke lepe tajne,tajne ukradenih poljubaca,dugih pogleda a ne crnu hroniku.Svaki izlazak u grad bi mogao biti cak i poslednji,a mozda smo toga premalo svesni ili jednostavno ne izgovaramo glano ono o cemu potajno mislimo.Imamo slobodu kretanja,misli,govora,ali ja isam bas sigurna da je to tako.
Droga,prostitucija i alkohol su slobodne teme drustva koje me okruzuje o kojima se isuvise slobodno razgovara.Svaki tabu je srusen, a predrasude su potpuno nestale.
Nemamo mogucnost da biramo vreme u kojem cemo da zivimo,ali zato imamo mogucnost da promenimo sve sto bi ucinilo detinjstvo bezbriznijim,mladost rasterecenijom,a starost dostojanstvenom. Mi ne trebamo da menjamo svet ni vreme u kom zivimo,vec sami sebe.
To jeste kap u moru postojanja, ali zar more ne cine upravo te kapi...?
Нема коментара:
Постави коментар