субота, 21. јануар 2012.

Svet i zivot u poeziji Vladislava Petkovica Disa



Stvaralastvo Vladislava Petkovica Disa obelezilo je srpsku modernu, ono je originalno i autenticno, ne pripada ni jednoj od knjizevnih tendencija. On predstavlja svojevrstan vrhunac u razvoju poezije tog doba. Objavio je dve zbirke pesama ,, Utopljene duse” i ,, Mi cekamo cara”.
Dis je bio sanjar koji je duboko zagazio u oblasti slutnji, iracionalnih vizija. Njegova pesma ,,Tamnica” stampana kao ,,prolog” ,, Utopljenih dusa” razlikuje se od psama drugih pesnika po svojim mitskim nagovestajima. Izgradjena je na tri osnovan Disova simbola: tamnici, zvezdama i ocima. Zvezde pripadaju covekovoj preegzistenciji. Rodjenje je odvajanje od zvezda i pocetak tamnice zivota. Oci nose odsjaj te maglovite preegzistencije i one su ispunjene lepotom stvari koje nas odrzavaju. I ljubav kao i zvezde nalazi se izvan granica neposrednog postojanja. U lirskim pesmama Dis peva o davnoj, vec zaboravljenoj ljubavi. U jednoj od njegovih najlepsih pesama ,, Mozda spava” draga dolazi iz tajanstvenih predela sna. I u ovoj pesmi postoji neko drugo stanje koje pesnik nejasno nosi u secanju. U ,,Tamnici” to su zvezdane ,,nevine daljine”, a u drugoj san iz cijih dubina kao melodija zaboravljene pesme dolazi lik drage. Taj lik do kraja ostaje nejasan od njenog tela samo razaznaje oci, dok se ostalo gubi u izmaglici sna. Ta svetlost koja dolazi uvek spolja, iz preegzistencije, iz proslosti, iz snova postepeno sasvim izcezava. Gubi se sjaj zvezda iz ociju I stara ljubav iz secanja, gasi se zelja za necim lepim I svetlijim. Pesnik se oseca nemocno da odoli sili vremena, on posmatra stvari kako odlaze iz zivota u smrt tonuci u vreme. Mrtve stvari ostaju zauvek izgubljene i rasute u vremenu jer u njegovom secanju nema vise snage da ih ponovo sastavi u celovite slike. U pesmi ,,Nirvana” izcezavaju svi znaci zivota. Pesnik se vise ne seca onoga sto je bilo nego mrtve stvari same izlaze pred njega. On je nepomican pred pojavom nebica, pred njegovim pogledom. Dis se svojom smrcu seli u vecno, u nirvanu I tako zamenjuje prozracnost zemaljskog zivota.
Disa su u zivotu stalno pratili neuspesi I porazi, pa tematika njegovih pesama proizilazi iz njegovog teskog zivota. Ipak, on je stvarao za svoju dusu i nije se obazirao na kritike upucene njegovim stihovima u kojima sprovodi svoj dozivljaj sveta i individualno prozivljava patnju. Dis je za zivota objavio samo dve knjige poezije- zbog nedostatka novca, kritike koja ga nije stedela, zbog toga sto je ziveo samo 37 godina, ili zbog svega navedenog. Ali cinjenica je da smo ostali uskraceni za jos mnogo stihova koje je mogao da nam podari.


Svako korišćenje materijala sa ovog bloga u ne školske svrhe, smatraće se piraterijom i ugrožavanjem autorskih prava, koje za sobom mogu povuci krivično pravnu odgovornost.

Нема коментара:

Постави коментар