Umetnost je sposobnost da se iskaze I predoci lepo, odnosno sposobnost za esteticko izrazavanje. Po meni, najlepsi nacin kroz koji se moze izraziti umetnost jeste knjizevnost. Jedna od najboljih knjiga koji sam procitala i koja je ostavila najjaci utisak na mene je ,,Slika Darijana Greja`` od Oskara Vajlda.
Slika koja daje naslov romanu sjajno je delo poznatog metnika Bejzila Havarda, koja predstavlja tek stasalog, prelepog mladica Darijana Greja, inace siroce i naslednika velikog bogatstva. Kod Bejzila Darija se srece sa lordom Henrijem Botonom njegovim prijateljem plemicem. Posle saslusanog Henrijevog stavao svetu, Darijan pocinje da veruje da je lepota jedina vredna strana zivota i jedina stvar kojoj treba teziti. Shvatajuci da ce jednog dana njegova lepot izbledeti, Darijan pozeli da portret koji je Bejzil naslikao stari umesto njega. Pod uticajem lorda Henrija, Darijan prestaje da bude onaj naivni mladic obozavan od stane drustva. Njegove nevolje pocinju kada ostavlja svoju verenicu ,glumicu, zbog lose odigrane uloge fovoreci da je njena lepota bila u njenoj glumi. Tu se otkriva njegova bezosecajnost i surovost. Nakon toga primecuje da se njegov portret izmenio. Tada shvata da se njegova zelja ostvarila. Izraz lica da slici sada poseduje neki podrugljiv osmeh i starice sa svakim grehom koji pocini, dok ce njegov spoljasnji izgled ostati nepromenjen. Pocinje da se prepusta svakoj vrsti zadovoljstva moralnom i nemoralnom. Portret postaje sve izobliceniji a od lepote je malo sta ostalo. Zivot je imala slika, a Darija je imao ono sto je video u ogledalu. Ubija Bejzila jer smatra da je on uzrok njegove nesrece. Portret je postao sve gnusniji I zbog toga Darijan odlucuje da unisti poslednji trag svoje savesti tako sto zabiva noz u sliku. Darijevo bezivotno telo je pronadjeno ostarelo i uvenulo, za razliku od portreta kome se vratio prvobitni izgled. Slike Darijana Greja je metafora o narcizmu druga verzja mita o Narcisu. Sve ruzno sto je ucinimo a izbegavamo da priznamo sebi i drugima, ono sto se ne vidi na nasem licu vidi se na slici. Slika je nasa prava ali skrivena stvarnost. Sto manje covek lici na svoju sliku to manje postoji.
Ova knjiga je u meni probudila mnostvo pitanja. Zbog cega ljudi ne mogu da prihvate starenje kao prirodni proces? Zasto ce uvek prizeljkivati vecnu mladost i lepotu? A ako bi to i dobili da li bi mogli da podnesemo cenu tog dara? Darijan Grej nije mogao.
Svako korišćenje materijala sa ovog bloga u ne školske svrhe, smatraće se piraterijom i ugrožavanjem autorskih prava, koje za sobom mogu povuci krivično pravnu odgovornost.
Нема коментара:
Постави коментар