Zadubljena
u stari, crno-beli film iz pedesetih godina prošlog veka, često se zapitam da
li ja pripadam ovde, ovom modernom dobu. Sve se tako brzo dešava, a godine samo
lete donoseći sa sobom nove generacije koje drugačije razmišljaju i postupaju
od svojih predaka.
Kada
bih morala da kažem jednu stvar koja me asocira na vreme u kojem živimo
trenutno, bez sumnje bih rekla da je to internet. Modernizacija novog doba
ostavlja mnoge mlade umove bez dovoljno potrebnog znanja jer se više nego ikad
razmišlja o društvenim mrežama. Iako se na internetu mogu pronaći razne,
korisne informacije, većina ljudi ga koristi za razbibrigu od svakodnevnice, pa
se može desiti da mnogo njih i pretera u tome. U svemu treba imati mere, pa
prema tome i u korišćenju interneta.
Ipak,
koliko nešto može biti loše toliko može biti i dobro. Informacije koje se šire
mogu nam biti od važnog značaja, a naše mišljenje o nečemu ne moramo sklapati
od strane samo jednoog izvora, već više njih.
Različitost i biranje tačno onoga što želimo pročitati, naći ili videti
je jedna od dobrih strana interneta. Nema
sumnje da je ovo doba ovekovečeno njime.
Mnogo
je toga što bi se moglo promeniti, ali ipak postoji jedno pitanje koje mi ne da
mira, a to je: Da li mi stvarno postajemo zavisni od interneta i društvenih
mreža? Ne mogu, a da se ne zapitam koliko ljudi ima stvarnog, pravog prijatelja
koji je zapravo tu za njih u lošim situacijama koje im život donese? Koliko
njih živi život kakav želi, a koliko njih lažira taj glamur?
Sumornost
savremenog doba leži, možda baš u tome, u tolikoj posvećenosti beznačajnim
slikama i statusima, bezvrednim stvarima, dok život prolazi... I dok se
osvrnemo, bićemo stari, bez puno uspomena koje bismo mogli ispričati svojim
potomcima.
Prošla
me vremena zato više privlače i možda je na svakome od nas da poradi na tome,
na tim promenama...
Нема коментара:
Постави коментар