понедељак, 7. новембар 2011.

Likovi Srpske narodne knjizevnosti

LIKOVI SRPSKE NARODNE KNJIZEVNOSTI

Srpska narodna knjizevnost nastala je iz tragicne i tuzne istorije srpskog naroda.Svetski pisci ne razumeju da tajna srpske narodne knjizevnosti ne lezi u njihovoj mrznji i zelji za osvetom,vec u neizricivoj hrabrosti i ljubavi srpskih vitezova.Upravo ta duboka tajna i istina iskazana je kroz narodne junake.Mali Radojica,Ivo Senkovic,Janjkovic Stojan,... samo su neki od junajka koji pokazuju hrabrost i uzajamnu ljubav srpskog naroda.
U toj hrabrosti i ljubavi upravo i pocinje velika pesma srpskog naroda.Prava hrabrost srpskih vitezova ne lezi samo u njihovoj fizickoj snazi,vec i u njihovoj ljubavi,strpljenju i odanosti prema svome narodu..I tu se zapravo moze naciniti poredjenje izmedju Iva i Stojana,Ivo svoju hrabrost pokazuje megdanom,a Stojan svoju hrabrost iskazuje strpljenjem.Srpski junaci nemaju slavu Hektora i Ahileja,ali oni niesu ji kao Misov koji sedeci na svojoj postelji cutke posmatra tragican prizor.Srpski vitezovi nisu potomci Ahileja,vec junackog i hrabrog naroda cija je uzajamna ljubav veca od tuge.Retki su oni koji znaju pravu velicinu ovih junaka,koja nije u mrznji,vec u neizricivoj ljubavi junaka koji nikada nece izdati svoj napaceni narod.Oni ne izvrdavaju megdana kao Hektor,niti se hvale slavom kao Odisej,srpski vitezovi nikada nece izgubiti ono sto im je sveto.Megdan i ponos lece sve rane srpskih junaka i oni jos uvek zive kroz narodnu knjizevnost.
Tiha voda srpske narodne poezije duboka je i prozracna,ta voda sa sovom nosi veliku tajnu,ta tajna rusi sve barijere i prepreke.Ljudi koju na vreme ne shvate tu tajnu ljubavi i hrabrosti,nikada nece razumeti ni tragicnu proslost svoga naroda,ako ne shvate tu svetu istinu nece razumeti ni svoju sadasnjost.
P.S Meni je moja nastavnica dala 5,tema je bila ,,Kadar stici i uteci i na strasnom mestu postojati" Uvod i zakljucak su mogu za sve sastave vezane za narodnu knjizevnost,a umesto hajduka samo ubacite likove koji vam odgovaraju. Con carino, Verica Uckermann Jugovic

Нема коментара:

Постави коментар