Maštam o svojoj budućnosti

Kako bi svaki čovek lakše prolazio kroz život mora imati snove kojima se nada i kroz koje proživljava sve ono što želi.

Ah, ti pusti snovi... Neki razmišljaju i na taj način, ali ja mislim da su snovi i maštanja o njima veoma bitni. Ako ja želim nešto da ostvarim, moram i da razmišljam o tome, a ponekada i da moje ideale veličam, čak i gde nije preko potrebno, zato što je to vera u sebe.

Maštam o svojoj budućnosti, ali vrlo realnim pogledom na svet. Želim da ostvarim ono što je u mojoj mogućnosti i da nadograđujem sebe kao ličnost, jer to nikada nije na odmet. Uvek ima mesta za više, ali je ponekada i ovo dovoljno za jedan normalan život. Maštam o tome da priuštim sebi i svojoj porodici sve što nam je potrebno, da završim željeni fakultet i nađem prigodan posao. Neko bi rekao da su to prosečne želje. Možda i jesu, ali ja baš i nisam neki idealista po prirodi.

Moje maštarije odigravaju se često, tik pre nego što ću zaspati. U njima obigravaju sve moje potajne želje koje me podstaknu na razmišljanje i daju mi veću motivaciju. Želim da ostvarim sve što mi je bitno i da se moj život pretvori u jedan divan san na javi. Živopisne slike su tu i ničega mi ne fali u tome, već ponekad skrenem sa tog puta i uopšte ne razmišljam o budućnosti. Nekada mislim o njoj, nekada ne.

Uticaj mojih roditelja i okoline igra veliku ulogu u tome, mada pokušavam da usredsredim misli na ono što mi je potrebno ne bih li i ja jednog dana doživela taj čuveni „uspeh u životu“.

Treba imati snove, treba razmišljati o tome stalno i podsticati se podsvesno da stremimo ka njima. Bitnost svega je da ipak na kraju životnog puta zadržim tu neku dobrotu i da ne pokleknem pred lošim stvarima jureći ka uspehu. Svojoj odrasloj verziji sebe želim da jednog dana kažem: „Tvoji snovi nisu bili uzaludni, uspela si“.