Maštam o svojoj budućnosti

Kako bi svaki čovek lakše prolazio kroz život mora imati snove kojima se nada i kroz koje proživljava sve ono što želi.

Ah, ti pusti snovi... Neki razmišljaju i na taj način, ali ja mislim da su snovi i maštanja o njima veoma bitni. Ako ja želim nešto da ostvarim, moram i da razmišljam o tome, a ponekada i da moje ideale veličam, čak i gde nije preko potrebno, zato što je to vera u sebe.

Maštam o svojoj budućnosti, ali vrlo realnim pogledom na svet. Želim da ostvarim ono što je u mojoj mogućnosti i da nadograđujem sebe kao ličnost, jer to nikada nije na odmet. Uvek ima mesta za više, ali je ponekada i ovo dovoljno za jedan normalan život. Maštam o tome da priuštim sebi i svojoj porodici sve što nam je potrebno, da završim željeni fakultet i nađem prigodan posao. Neko bi rekao da su to prosečne želje. Možda i jesu, ali ja baš i nisam neki idealista po prirodi.

Moje maštarije odigravaju se često, tik pre nego što ću zaspati. U njima obigravaju sve moje potajne želje koje me podstaknu na razmišljanje i daju mi veću motivaciju. Želim da ostvarim sve što mi je bitno i da se moj život pretvori u jedan divan san na javi. Živopisne slike su tu i ničega mi ne fali u tome, već ponekad skrenem sa tog puta i uopšte ne razmišljam o budućnosti. Nekada mislim o njoj, nekada ne.

Uticaj mojih roditelja i okoline igra veliku ulogu u tome, mada pokušavam da usredsredim misli na ono što mi je potrebno ne bih li i ja jednog dana doživela taj čuveni „uspeh u životu“.

Treba imati snove, treba razmišljati o tome stalno i podsticati se podsvesno da stremimo ka njima. Bitnost svega je da ipak na kraju životnog puta zadržim tu neku dobrotu i da ne pokleknem pred lošim stvarima jureći ka uspehu. Svojoj odrasloj verziji sebe želim da jednog dana kažem: „Tvoji snovi nisu bili uzaludni, uspela si“.

Ljubav pobeđuje sve

Ljubav, kako to gordo zvuči... Sa koliko osećajnosti izgovaram tu reč jer samo ta reč ima moć da uzdrma moje telo. Jedna tako kratka reč, koja pokreće najsnažnija osećanja. Osećanja koja ljude mogu izlečiti, ulepšati im neki tmuran dan.

Ne može se jedna pesma izrecitovati, niti se jedna priča ispričati, a da nema dozu ljubavi u sebi. Ona je ta koja nas budi, još od malih nogu nas uči da poštujemo i cenimo ljude koje volimo. Kakvo samo srce može biti kada izgubi voljenu osobu. Beskrajno tužno i krhko, lomljivo na sve male prepreke u životu. Ali opet, da se i to izlečiti, opet tom istom ljubavlju, koja nas tera da budemo zahvalni na onome što imamo, na ljudima, na naš dar da smo živi i da je baš danas jedan lep dan.

Čovek koji voli je onaj koji je zadovoljan i srećan, onaj koji mrzi je onaj koji je zavidan ili pun neke negativnosti koja mu ne treba. Treba se osloboditi toga i videće da je život tako lepši.

Vekovima je ljudima jedna od najvećih inspiracija bila ljubav, u istoriji su se mnogi skrivali kako ne bi tu svoju ljubav platili životom. Danas je to drugačije, međutim ima nas raznih. Nizali su se događaji, koji su nam dali najveća dela današnjice i možemo spisateljima samo dati odu zahvalnosti zbog toga što nešto tako kvalitetno čitamo i što će nas to nešto možda i inspirisati.

Po mom mišljenju, ljubav može učiniti čudesa za koje ni nismo svesni, može pomoći ranjenima od nefizičkih bolesti da shvate da su vredni ovog života, može dati krila svakome ko joj to dopusti.

Reklo bi se, da je to samo jedna reč, i možda za nekoga i jeste, ali sve što se izdešavalo u prošlosti joj je dalo snagu feniksa koji se diže iz pepela. Ona je tu da nas podigne kada padnemo, da nam pomogne i očisti naše srce, da nam pomogne da pobedimo strahove i uzdigne nas. Ljubav, koja pobeđuje sve.