Kad čovek ima ljubav, ima sve

Magija ljubavi je toliko jaka, da može rastopiti i kameno srce. Različite vrste ljubavi nas obasipaju sa svih strana, a svaka nam na svoj, jedinstveni način začinjava život. Možemo se smatrati srećnim ljudima ako je doživljavamo svakodnevno.

Nekada druge emocije poput ljutnje, besa, mržnje i ljubomore mogu da nadvladaju nad našom dušom i da i mi postanemo takve osobe ispunjene gnevom, pohlepom, gladni svega i svačega. Međutim, tada nećemo biti srećni, već ćemo padati u tamu naše podsvesti poput uvelog cveća.

Ljubav ima moć da razbije i najtvrđi zid, rastopli najhladniju zimu i unese toplotu tamo gde je davnih dana nestala. O velikim ljubavima pisane su pesme, prepričavane priče i ona je oduvek bila nepresušni izvor inspiracije raznim umetnicima. Ne mora se to odnositi samo na ljubav između jednog para, već i na roditeljsku, ljubav prema bratu, sestri i  razne, druge vrste... Svaka ljubav je dobra za telo i duh, za rast naše ličnosti i svaka je posebna. Svaka nas čini onim što jesmo i jača nas da snažnije koračamo put životnih staza. Puno toga može se desiti, ali ljubav bližnjih osoba ostaje zauvek.

Nevidljiva, a jaka, energija ljubavi oseti se u vazduhu. Ona nas potkrepljuje i hrani za nove pobede. Ona nam unosi svetlost i tračak nade kada smo tužni, kada mislimo da nema izlaza, ona je tu da nas podigne i pomogne nam da uspemo. Zbog ljubavi, ljudi rade ono što im inače ne bi ni palo na pamet, oslobađaju se okova koji ih sprečava da uvide svoju okolinu i uspevaju u tome zato što im volja i jaka ljubav prema određenoj osobi ili prema nečemu pomaže da guraju ka boljitku.

Ne treba potcenjivati snagu te snažne emocije i misliti da ona nije toliko bitna. Svakome je potrebna i svako će se bolje osećati ako ima nekoga uz sebe ko ga voli, ceni i veruje u njegove sposobnosti. To će dati i dodatnu motivisanost za nova ostvarenja. Ljubav pokreće svet, a svet pokreće nas. Prema tome, ljubav pokreće nas i treba da je cenimo dok god je imamo.

Imati i nemati

Kada nešto izgubiš, tek onda shvatiš njegovu vrednost. Koliko je nekome nešto vredno, ne može se izmeriti, zato što su različitim osobama različite stvari bitne. U svemu što imamo, treba maksimalno uživati jer nikada ne znamo šta nam sutra donosi i da li će nam to nešto biti oduzeto ili ne.

Ljudi koji su imali nešto njima dragoceno, a onda kao na ruletu sve izgubili znaju najbolje kako je to imati pa nemati. Ipak, doživeli su nešto što neko drugi možda neće nikada, uživali u tome dok je trajalo i odjednom kao magičnim štapićem im je to nestalo. Da li su to i zaslužili? Verovatno da nisu, ali život je nepredvidiv i pun uspona i padova. Obazrivost je bitna, ali ne treba biti stalno napet u strepnji da će sve možda nestati i kada se to zaista i desi žaliti zato što to vreme nije iskorišćeno na bolji način. Ne treba biti samo prolazni putnik, već neko čiji se trag pamti. Tako će se i u nemanju osećati aura, koja je spremna da pokosi nadošlu nesreću.

Ne može sve teći kao med i mleko, a možda je tako i bolje jer nismo ni svesni naše snage ili kukavičluka sve dok se ne desi problem sa kojim treba da se borimo. To nam pomaže da spoznamo sami sebe i vrlo je bitno.

Posle niza dobrih stvari, kao grom iz vedra neba, odjednom vas udare loše, jedna za drugom. Iznova i iznova... Taj začarani krug se ponavlja sve dok naša unutrašnja snaga ne dostigne vrhunac i odluči da je vreme za borbu. Imati nešto, bila to neka bliska osoba ili pak nešto materijalno i onda sve to izgubiti se može emocionalno loše odraziti na čoveka. Fragilne osobe mogu pasti u depresiju, jake osobe se nakon tuge mogu podići kao feniks iz pepela i odlučiti da ih to ne može zaustaviti ka njihovim ciljevima.

Stalno treba da pozitivno nadograđujemo svoju ličnost i da i kada se i dobro ili loše dešava, pokažemo svoju najbolju stranu. Imati, pa nemati može biti neminovni razlog da se kroz godine promenimo, međutim treba da ostanemo dosledni svojim principima.

Estetika života krije se u tome, u balansu između dobrog i lošeg, a na nama samima je da odigramo tu životnu igru na najbolji način i izađemo kao pobednici.

Dani naše mladosti

Stari nam govore da je detinjstvo najlepše doba, da smo kao deca bezbrižni i oslobođeni raznih problema i da treba da uživamo u tom periodu koliko god možemo, jer kada odrastemo sve je teže. Mi im ne verujemo i žurimo da uđemo u taj čudesni svet odraslih, a ni sami ne znamo da su i te kako bili u pravu.

Istina jeste da je mladost jedan divan period koji nam ostavlja mogućnost da istražujemo sve oko sebe, nas i druge ljude. Taj prelazni period može biti težak, ali je ipak naš put ka spoznavanju svega i zato ga treba iskoristiti.

Mi, mladi treba da se zauzmemo za to da nam sadašnjost bude dostojna budućnosti, da ispravimo greške koje su možda prethodne generacije napravile, ali i da beskrajno uživamo.

Danas je vreme na ceni, ali ipak ne dovoljno jer mnogi zaboravljaju da ga iskoriste na pravi način misleći da ga ima dovoljno za sve. Život brzo prolazi i treba imati u vidu to da se kasnije dosta vremena provede na poslu, sa porodicom i da je sloboda praktično luksuz. Želiš živeti život kao čovek? Moraš prvo raditi kao da nisi jedan. Zato mladost treba da nam bude ispunjena lepim uspomenama da smo nekada preživljavali i živeli razne ludorije kojih se sada sećamo kroz slatki smeh. Kada smo mladi, puni smo elana, spremni za nove poduhvate, jednostavno imamo dovoljno energije za sve što život baci na nas. Polako spoznajemo sve mnogo bolje, upoznajemo različite osobe koje nas nauče da postoji i ono loše i dobro u ljudima.

Dani naše mladosti treba da budu ispunjeni novim iskustvima, raznim događajima koji nas obeležavaju i vajaju u stasalu, odraslu osobu, prijateljima koji će biti tu i posle mnogo, mnogo godina, ljubavlju koja nas uvodi u procvat te mladosti.

Kada smo mladi mi učimo, upijamo i pravimo, a kasnije to znanje upotrebljavamo da razumemo stvoreno. Krucijalno je da nam to obezbeđuje da ostvarimo sve snove kojima se nadamo i ka kojima stremimo. Mladost nas uči tome da je naša starost zahvalna što smo je proživeli. Zato, živimo je punim plućima.

Biti uspešan u životu

Slušajući o drugim uspešnim ljudima me inspiriše da isto tako i ja budem jednog dana na toj listi. Volim slušati priče o ljudima koji su svojom voljom i napornim radom bez ičije pomoći uspeli raditi i baviti se baš onim što žele.

Svakom čoveku je uspeh individualna stvar i ono što se meni čini uspešnim, nekome neće i obrnuto. Što je sasvim u redu, jer bilo bi monotono da svi isto razmišljamo. Luksuzna kuća je nekome san, zdravlje je bolesnom jedina želja, dobar posao i završena škola je nekoj osobi glavni cilj. Ne može se sa preciznošću reći za nekoga da nije uspeo u svom životu samo zato što naša načela nisu ista.

Brinuti o tome da li je neko bolji od nas u određenoj oblasti neće nam doneti mir, već samo uzrujanost i nervozu, pa tako nećemo pokazati svoj potencijal i razmišljajući o onome šta je druga osoba napravila propustićemo možda naš voz za dobru priliku. Po mom mišljenju, biti uspešan, znači ne obazirati se na druge ljude jer uvek će biti neko ko je iole brži, bolji ili pak pametniji, nego je potrebno dati svoj maksimum. Trud može nadvladati talenat.

Uspeh je nešto što definitivno svi žele, ali ne mogu ga svi ni imati jer dosta ljudi ima tendenciju da prerano odustane od nečega, da nečemu ne da šansu... Nije, po mom mišljenju luksuz neki uspeh, mada nekome možda znači. To znači da zarađujete dobro, ali da biste to uspeli morate opet dosta da se pomučite, ako već niste iz porodice bogatih. E, to je uspeh. Neodustajanje. Konzistentnost.

 Ključ je donekle i verovati u sebe, da to možete i morate. Kada posle nebrojeno puta padnete, treba da ustanete. Teško je, ali možda je to i čar života. Ne može nam svima biti sve servirano baš kako želimo, a tako je i bolje. Naposletku, život je zanimljiviji kao takav.