Krug, u tom krugu tama. Tama u mojim očima i ovom
svetu. Pokušavam shvatiti da u životu nije sve sigurno i da postoji makar nada
da ce biti bolje. Koračam pustim ulicama poneka poznata lica prolaze. Tama
obavija moje misli ,sela sam i rešila da još jednom razmislim o svemu. Stavljena
pred lice pravde. Da li sam ipak bila previše dobra a on surov i nemilosrdan.
Znam samo da sam ja ostavljena sama a ti kao i uvek srećan pored nekog drugog.
Ispunjen životom i živiš kao da ne mariš za sutra. Prepuštena samoj sebi,
svojim mislima, svojoj odluci. Shvatam da možda ja nisam lepo procenila sebe i
našu ljubav. Ipak ja nisam ni za šta kriva da bih optuživala sebe. Čak šta više
ponosna sam na svoju odluku i na sve što sam činila zbog tebe, jer najbitnije
je ostati čovek i prijatelj, ostati fer a ja sam to učinila. Rešila sam da sve
prepustim zaboravu i nastavim svoj život tamo gde je stao. Trebalo je dosta
vremena ali je sunce sreće i mene najzad ogrejalo. Desilo se nešto nisam
očekivala ali sam se potajno nadala. Sada imam nekog ko mi pruža ljubav i
podršku i ko ima razumevanja za mene. Čovek i doveden do lica besmisla u svakoj
situaciji treba naći smisao života i ispuniti ga srećom.
sastavi iz srpskog, srpski jezik, pismeni zadatak, pismeni iz srpskog, literarni radovi, sastavi na temu ljubavi, prijateljstvo, sastavi iz engleskog, prepricane lektire, knizevnost, maturski rad iz srpskog, srpski
среда, 1. октобар 2014.
Kad god izgubim nadu uvek nađem spas
Život
je jedna velika misterija, nešto što ne poznajem i ne razumem ma koliko se
trudio da to otkrijem. Kad god izgubim nadu zaronim do dna mora, zagrnem
kamenčiće i tako nađem spas. Kad se izgubi nada život postaje tamnica i osetiš
onaj trenutak kad sve utihne ptice,vetar,reke. Kao zarobljenik guste mreže
misli i osećanja, bez izgleda da te niti duše raspleteš i saznaš odgovor. U
životu se smenjuju ljubav, bol, radost i patnja. Ne treba se zatvarati u
ljušturu već pružiti šansu ljubavi i spas je tu. Treba se opustiti i biti ono
što jesi jer ljudske sudbine su putevi čudesni. Ponekad se nađemo na pustom
ostrvu sasvim sami sa mnogo pitanja i nedoumica i tako koračamo u tunelu života
bez odgovora. Šta tada, kuda? Da bi našao spas treba imati volju za životom, treba
je nahraniti i davati joj pozitivne misli, nadu da i sam možeš i moraš dalje.
By Freddy
Пријавите се на:
Постови (Atom)