Гогољеви јунаци комедије „Ревизор“ откривају смешну и страшну слику друштва
Познато је да људски поглед отркива човекову душу, ма колико она тајанствена и скривена била. Испод једноставне површине налази се велики сплет помешаних осећања, врлина, али исто тако и мана, кобних по појединца и његову срећу.
Гогољева комедија „Ревизор“ приказује негативну човекову страну, мрачни део његове личности, али и покушаје да се све то прикрије како би се оставио другачији утисак.
У месту где се сви познају, малом граду у унутрашњости, долазак ревизора изазива велику пометњу међу житељима овог краја. Јавља се велики страх међу људима, што због неодговорности и лошег обављања посла, али и због могућег затварања и хапшења. Понашање тих људи се мења из корена што се може уочити у њиховом понашању, наглим променама својих мишљења и ставова, али и променама које остављају осећања на њиховом лицу. Замуцкивање, неверица и страх су једино што се може уочити у очима ових људи. Понизност којој су они доследни код њих ствара велике промене у ситуацијама где су присутни различити људи, али све то одаје утисак неповерљивог и лажног.
Установе у том месту особинама су сличне њиховим управницима. Неповратне одлуке које су донесене пре стварају проблеме овим људима који не воде рачуна ни о чему осим о својим личним потребама запостављајући тако све друге око себе. Нижи слојеви друштва су потчињени вишим, а то се огледа и у начину опхођења и услова живота свих њих. Болница, судница и школа, места од највећег значаја за неко место, испуњена су смрадом и прљавштином, док су њихови управници у потпуности незаинтересовани за те проблеме. Ироничан начин описивања ових институција дочарава на посебан начин стање у истим и наговештава карактере људи тог града. Решења проблема када долази ревизор су површна, краткотрајна и премостива, тако да је то једини начин борбе против свега.
Дволичност пред лажним ревизором показује њихов страх од ауторитета и несигурност у оно што су чинили. Свако се плаши свакога, док права пријатељства не постоје. Користољубље које је веома заступљено има посебну улогу у додворавању чинећи га још снажнијим и истинитијим. Велика опасност за друштво је за неке бесмислена, док други, који су свесни свега, не желе да реагују па остају по страни чинећи оно што су и пре чинили.
Оно што је смешно у комедији је превртљивост коју показују јунаци, њихова одважност када нема ничега чега би требало да се боје, али и начин на који је представљена цела ова ујдурма.
Завршетак комедије, упечатљив и јак, који говори како су се великаши скаменили показује колики страх они увек носе са собом и колико су плашљиви и слаби на нове и неочекиване ситуације. Управо то осећање које су у том моменту осетили показује њихова права лица, лица која су неотпорна на падове и изненађења, али слаба да се одупру сама својим проблемима.
By Јосиповић Петар
