Jedan pogled na protekle dane moga skolovanja

Od pocetka moga skolovanja , tj od prvog razreda , sa svojim drugovima i drugaricama prozivela sam mnogo toga . Lepih trenutaka kada smo svi bili srecni ,i onih kada smo svi bili tuzni .

Kada se osvrnem i pogledam malo u proslost , vidim devojcicu koja samo sto je posla u prvi razred . Secam se tog dana . Drzeci me za ruku mama me je uvela u ucionicu u kojoj je sedelo jos 15 ucenika . Gledala sam ih sirom otvorenih ociju , sela sam pored devojcice koja se zvala Dragana . Tada sam upoznala moju najbolju drugaricu . Na pocetku smo se samo smeskale jedna drugoj ,i razmenjivale stidljive poglede . Tog dana sam upoznala i moju uciteljicu ,bila je to omala zena, kratke uvijene smedjo crvenkaste kose , nosila je naocare . Pricala je strogo i brzo,cesto nas je grdila , ali je bilo i puta kada nas je hvalila . Dani su prolazili a mi smo polako poceli da ucimo azbuku , zatim da citamo , pisemo , mnozimo i dr..

Kako je vreme prolazilo tako smo mi rasli , svi smo odjednom postali veoma bliski kao da smo braca i sestre . Jedni druge smo podrzavali u svemu . Ne mogu da se hvalim da smo bili razred za primer , ali nismo bili ni oni najgori . Vazno je to sto smo uvek bili slozni .

Vrlo brzo odvojili smo se od uciteljice . Posli smo u peti razred , bili smo deca sa 11 god. Sta smo uopste i znali tad . Zbunjeno smo gledali svakog nastavnika koji je ulazio i izlazio iz nase ucionice . Zatim ulazio drugi . Sledece cetiri godine vodila nas je takodje zenska osoba . Moja razredna. Predavala nam je Srpski jezik , bila je veoma dobra i smirena zena . Nemajuci sama svoju decu , mi smo joj bili neka vrsta zamene . Uvek nas je mnogo volela , sa nama je prosla i ono najteze , i najbolje . Bili smo joj zadnja generacija , uvek cu je se secati u najboljem svetlu . Cini mi se kao da nismo imali vremena da uzivamo u drustvu jedni drugih jos malo . Brzo je stigao osmi razred , i svako je trebao da odabere svoj put . Suzama , oprosrila sam se od svih . Oprostila sam se od drugarice sa kojom sam godinama delila klupu . Te krupne braon oci opet su me gledale , ali ovog puta ne tako stidljivo , vec sa strahom da se nikada vise necemo videti , pricati , smejati , grliti ...da cemo postati samo dva stranca sa uspomenama . Obrisala sam joj suze i zagrlila je , rekla joj da cemo uvek ostati najbolje drugarice bez obzira na sve !

Iste godine krenula sam u Gimnaziju , i tako sve ispocetka. Ito kao i u prvom razredu osnovne , samo sto sada nisu svi bili tako naivna mala deca . Bili smo vec formirane osobe kojima fali jos malo brusenja na povrsini .

Sad kada ovako pogledam na sve te godine , vidim koliko sam ja ustvari srecna osoba . Stekla sam toliko prijatelja . Kad bih mogla vratila bih vreme da sve to prozivim ponovo , i sve bih isto uradila . Jer secam se svakog minuta , svake sekunde . Toliko je bilo dobro , da vise ustvari ne znam da li je stvarnos ili san .
by Zorana

Da li se iskrenost isplati ?

Realnost je surova zivimo u svetu u kome malo ko mari za onog drugog. Svako gleda svoje interese i svoj cilj . Na putu do tog cilja ljudi lazu , lazu i lazu . Jer ljudima koji slusaju, te lazi su prihvatljivije od istine .

Iskrenost. Sta je to ? Pored ovako ''iskrenih'' ljudi cesto i zaboravim znacenje te reci . Ljudi su zaboravili da je koriste. Oni ustvari vise i ne znaju sta zele ,, jer od nekoga traze da bude iskren a kad im taj neko kaze sve u lice , onda ne zele vise ni da cuju , okrenu mu ljedja .

U danasnjem svetu sa danasnjim ljudima tesko je biti iskren . Tesko je reci istinu . Ljudi se cesto uvrede ,jer kako kazu ako hoces da te neko mrzi samo mu kazi istinu o tome kakav je on ustvari .

Svako sebe vidi u najboljem svetlu i na neki nacin idealizuje , sto je i normalno . Osim porodice danas je malo ljudi koji ce nas iskreno posavetovati , svi u vama gledaju sansu da na neki lak nacin profitiraju .

Uvek je lakse reci ono sto svi zele da cuju , nebitno sto je to laz ...Covek , ko covek ne svata da laz boli jednom , a istina uvek .On je odavno digao ruke od istine jer mu jednostavno ne pomaze na putu da bude uspesan . Nazalast ljudi izbegavaju da budu iskreni , sto je najgore od svega i sami su poceli da veruju u svoje lazi .

Iskren covek danas kao da je istrebljena vrsta ,tu i tamo nadje se po neki primerak . Na kraju svega i taj je pokaje sto je prema nekome bio iskren , jer biti iskren prema nekome ne znaci da ce taj neko biti iskren prema tebi .

I tako iz dana u dan nastavljamo da zivimo u svetu sagradjenom na lazima drugih ljudi ,i pored toliko lazi ja se nadam da se duboko ispod njih krije istina koja ce jednog dana svima izaci na videlo .
by Zorana

Od kolevke pa do groba najlepse je djacko doba

Vreme prolazi. Generacije se smenjuju jedna za drugom . Misljenja se menjaju , sve se menja .

I pre nego sto shvatimo , jednog dana cemo se osvrnuti na nasu maldos, djacko doba i sve te lepe trenutke samo kao na uspomenu koja nam je duboko urezana u u srce .

Mladost to je najlepsi period covekovog zivota , to je period djackog doba , kada je sve lepo i zabavno , kada nam nista nije tesko , kada imamo gomilu prijatelja a nijednu brigu . Problem je u tome sto nikada nismo svesni da zivimo u lepom dobu , ako je to sada mi cemo postati svesni toga tek u buducnosti .

Mnogi bisci krozistoriju pisali su dela o svojim djackim dugodovstinama ,nestaslucima i razlicitim dogadjajima . Jedan od tih pisaca je Branko Radicevic koji se kroz poemu ''Djacki rastanak '' oprasta od svih tih lepih trenutaka koji su mu se desili u Sremskim Karlovcima. On sada opisuje sve u najlepsem svetlu , iako znamo da pored lepih trenutaka postoje i oni nemili dogadjaji , ali vremenom oni isceznu i kao i svi mi i branko se secao samo lepih trenutaka .

Svi su jednom bili osnovci , srednjoskolci , studenti a neki su jos uvek . U dugogodisnjem periodu skolovanja nicu prvi temelji na kojima gradimo svoju buducnost . Upravo tada pocinjemo sticati slatka i gorka iskustva , upoznajemo zivot , menjamo se i formiramo u licnost .

Postioji izreka : ''Od kolevke pa do groba najlepse je djacko doba '' .Jer upravo je djacko doba zasluzno za sve ono sto smo bili , ono sto jesmo i ono sto cemo biti .
by Zorana