Život je jedan nedosanjan san

’Ono što je proslo, vise ne postoji; ono sto će biti, jos nije doslo. Pa šta onda postoji?
Samo ona tačka u kojoj se sastaje prošlo i buduće. Eto u toj tački je sav nas život.’’-
Tolstoj. Život je veličanstvena lepota i treba ga ceniti jer je dragocen, jer je jedan.

Život je večita borba. To ide u proces od rodjenja, preko odrastanja, sazrevanja,
starenja pa do smrti. Kada bi neko znao da da definiciju savršenog zivota, taj bi
verovatnorekao da su to zdravlje, ljubav, sreca, novac i blagostanje. Vi svi znate da
tako nešto retko postoji. Postoji mozda na filmu ili u nekoj lepoj knjizi, ali u životu ne, to
ne postoji. Najveca mana zivota je ta što on nijes avrsen. Kazu da ako zelite da vam
život bude ugodan treba da ga zivite umereno ali to nije pravo uputstvoza dobar život.
Nema tog uputstva koje bi naš život ucinio savrsenim. Možda cesto cujete kako ljudi oko
vas kritikuju zivote drugih ljudi, nazivaju ih besmislenim, ali ko su oni da sude o tome
kakav život mi vodimo. Svako ceni život na svoj način. Svako vrednuje drugačije stvari
u životu. Ljude različite sitnice čine srećnim. Zivot je onakav kakvim ga mi napravimo, mi
ga stvaramo, mi mu dajemo smisao. Mnogi ljudi shvataju zivot kao čekanje na nesto
nikada nece doci dok drugi ljudi zele da iskoriste i lepo prozive svaki njegov trenutak. On
nam donosi lepe i ružne trenutke. Dozivljavamo razočarenja, bivamo povređeni, ali onda
pomislimo na sve lepote koje nas okružzuju, na sve ljude koje volimo, stvari koje nas cine
srećnima i shvatamo da je zivot lep. Licno smatram da treba proziveti svaki trenutak kao
da nam mje poslednji jer će jedan zaista biti. Kažu da nije pametno govoriti: zivecu- jer
ce sutra mozda biti kasno, nego: zivim danas! Zivot treba dobro iskoristiti.

Život jedan nedosanjani san i zato je on tako velicanstven. Postoji mnogo recepata za
dug život, oni nam govore kako da se hranimo, ponasamo kako bi održavali svoje telo
i omogucili sebi dug i lep zivot. Ne verujem nesto posebno u to. Mi sami tvorimo svoju
sudbinu. Naš život će biti dobar ako u svemu pronadjemo radost i lepotu, ako mu damo
smisao i ako nadjemo kompromis izmedju idealnog i mogućeg. Život je vrhunska umetnost
ako je pun sreće i lepote.

Dani naše mladosti su dani naše sreće

Sve u životu je prolazno. Mi provodimo nas život u isčekivanju: čekamo da odrastemo, da završimo škole, da stvorimo svoje porodice, ali šta nam na kraju ostaje? Ostaju nam lepe uspomene na koje sa osmehom gledamo i koje bismo ponovo rado proživeli. Ostaju nam lepa sećanja na dane nase mladosti.

Mladost je prelepa. Ona zraci toplinom i radoscu. Mladost je prvo poglavlje velike knjige koja se zove život. Vreme prolazi, a mi toga nismo ni svesni dok proživljavamo naše bezbrizne dane. Mi sesusrećemo sa ljubavlju, srećom, tugom... Sve teškoce uspevamo da prevazidjemo uz pomoc naši hprijatelja i voljenih osoba. Prijateljstvo i ljubav čine temelj mladosti. Nisam ni sanjao koliko ću biti blizak sa nekim ljudima. Ovde, u ovoj skoli, mi smo sazreli, postali ljudi. Prožziveli smo zajedno i lepe i ruzne trenutke. Sada na sve to gledam kao na vec daleku prošlost. Tužno je kada cela mladost stane u samo jedan album za slike. Odlazimo, a medju ovim školskim zidovima ostavljamo deo sebe. Ostavljamo nase lude dane pune radosti i bezbriznosti. Na njih cu uvek gledati sa osmehom. Vec sada mislim da smo tada samo bili deca koja nikada nisu htela da odrastu. Mozda cemo se jednog dana ponovo sresti, ali to necemo biti mi, bice to neki starci koji kao da se nikada nisu poznavali.

 Na kraju svega ostaje mi samo nada, nada da cemo se jednog dana ponovo okupiti ipokusati da ozivimo makar neke od nasih uspomena. Do tada ostaje mi uzivanje i prisecanje na sjajnedane nase mladosti.

Drugarstvo

Drugarstvo! Obična reč koja ljudima uvek izmami osmeh ma licu, izazove onaj odsutni zaneseni pogled, a sećanje odluta u daleke hodnike bezbrižnog vremena.

Drugara je puno ali dobrih i pravih prijatelja jako malo. Prava drugarstva počinju još u ranom detinjstvu i traju čitav život. To je vreme kada se nalaze srodne duše na koje možemo da se oslonimo i u dobru i u zlu. Želeo bih da svaki čovek  ima pravog prijatelja kao i ja. Druga iz ranog detinjstva sa kojim si pravio razne nestašluke, igrao fudbal i klikere. Delio i dobro i zlo, slavio rodjendane. Drugarstvo se neguje i čuva.

Žao mi je ljudi koji nemaju prijatelja. Možda bi trebalo da se zapitaju ko je kriv zbog toga, možda oni sami. Možda su iskvareni i pomalo zli.

Treba biti iskren i dobar drug, da bi se takvo drugarstvo i uzvratilo.

Moja mama

Kada sam tužna ona je tu da me uteši, kada imam neki problem ona je tu da popriča samnom. Volela bih kad odrastem da budem kao ona.

Moja mama ima nežne ruke kojima mi briše suze kada sam tužna. Iako nekada ima problema, ona to gleda da sakrije, da se tata brat i ja ne sekiramo.

Uvek mi pomaže u sredjivanju sobe. Kada sam srećna i ona je. Za svaku moju suzu, ona je tu da me uteši. Kada se posvadjam sa bratom ona nas lepom pričom pomiri.

Uvek vežba samnom kada imam neki kontrolni. Ako dobijem slabu ocenu ona me teši da ću je popraviti.

Moja mam ima kratku smedju kosu, braon oči i zove se Anita. Ima trideset sedam godina i ja je puno volim.

Volela bih kada odrastem da budem kao moja mama, jer je ona za mene ličnost koju mnogo volim i poštujem.

Jesen u mom gradu

Svanulo je još jedno maglovito jesenje jutro. Polazim u školu i posmatram moj grad.

Sunce se probija kroz oblake i miluje me po licu. Crvenkasto pegavo, žuto, zeleno lišće prostrelo se na sve strane i napravilo šareni tepih.

Cvrkut ptica zamenio je zvuk motornih testera, a vredne domaćice žure sa spremanjem zimnice. Oko mene se širi miris pečenih paprika.

Dunuo je vetar i sa ulice podigao lisće, činilo mi se kao da igra. Oblaci su plovili nebom i skrivali stidljivo sunce, počela je da pada kiša.

To je bio siguran znak da je jesen stigla u moj grad.

Proleće na livadi

Stiglo nam je proleće u zelenim kočijama. Sa sobom je dovelo novi život.

Sa plavog neba sunce baca svoje zrake na zelenu livadu. Zelena livada okruzena je gustom blistavom šumom. Ptice pevaju svoju veselu pesmu. U blizini livade čije se žbor potoka.

Livada je prepuna šarenog cveća, njihov opojni miris širi se svuda po polju. Nemirni leptiri svojim svilenkastim krilima lete sa cveta na cvet. U tome im pomaže, igrajući se sa njima veseli povetarac. Bele zvezdice maslačka vetar raznosi na sve strane. Insekti zuje u horu, a vesele pčele već uveliko rade.

Ponosno drveće pruža umornim životinjama hlad, laste i vrapci prave gnezda u krošnjama drveća. Proleće je čudesan trenutak na livadi.