Život

Nas zivot je jedna slika predstavljena kroz nit misli,osecanja gde je ljubav duboko utkana u nasu srz,gde je lepota nedostizni ideal a mi jedna sekunda u satu.
Zivot je nedostizan,ne moze se kupiti i jos jedno je retoricko pitanje koje muci coveka vekovima.Nasi postupci odredjuju ko smo tokom zivota,i sav trud i napor da budemo
vecni se rusi kada sekunda prodje i postanemo samo broj.Nema nas vise,a iza nas ostaju uspomene koje blede i padaju u zaborav.
Postavlja se pitanje zasto su ljudi humani? Zasto smo dobri ? Da li zbog teznje da se odslikamo u ocima drugih ljudi
ili duhovna lepota koja gori u nama nije dovoljna?Ne moze se jasno odrediti.
Cesto ljudi govore da su se vremena promenila ,da su ljudi izgubili svoju ljudskost i da mladi imaju iskrivljenu sliku zivota i morala i da subjektivno gledaju na svet.
Mozda se ipak vremena nisu promenila,vec samo ljudi.Kada bi covek radio ono sto je njegova duznost,uprkos posledicama,preprekama,opasnostima i pritiscima ljudska svest,
moral i lepota zivota bi se odslikavala u nasoj dusi,nasoj zelji i teznji ka humanosti ,jer samo kada je dusa cista i isksrena to je najveca humanost koju ljudi mogu da pruze.

Zato je coveku potrebna katarza.Potrebno mu je da odvoji svoje telo i dusu da se procisti i fizicki i duhovno i da obnovi svoju istinu i svoje delo,i jasnim glasom
svoje duse pokaze lepotu svog ,zivota,i pokaze da postoje stvari koje se ne mogu kupiti,i za koje ,ma koliko novca imali,ceznemo ako ih nemamo.
zato je vazno da humanost nastane iz nase zelje za lepotom i istinom i iz nase spoznaje da cinimo pravu stvar ,ne za druge ,vec za sebe.Ako se svojim delima
hvalimo onda to vredi samo u ocima drugih ljudi.
Ljudi su istinski dobri,kada su istinski srecni..Nesreca kvari srca i rusi karaktere i retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesrece
i produzili da vole ,cene i pomazu drugim ljudima.Cini nam se da smo nepoznati pesnici koji sanjaju slavu i uspeh,a na slutimo da se sebicnnost izdize
iznad ljudske teznje ,krece,razume i oseca i unistava sve oko nas.

Mudri ljudi su govorili da kada za nesto otvorimo oci to obicno znaci da smo za nesto drugo zatvorili.Cesto zatvaramo oci za istnu .To je najveci problem coveka.
Cesto ne vidimo sve jer ne zelimo da osetimo bol koja se preliva i obuzima nase bice,deo po deo kida,truje i pravi od nas zivu senku koja ogorceno hoda.Ne smemo
biti ogorceni ljudi jer je svaki covek je jaci od zaborava,mrznje i smrti ako svojim vrlinama i delima pokaze svetu sustinu ljudskog postojanja.Ovde nije vazno
kako se neko zove ,niti kojoj veru pripada vec sta je uradio za sebe i za svog zivota.

Ana Karenjina

Zena je ,po prirodi,neoblikovano osecanje,lepota koja prerasta u simbole, ali i smrtnik,bojazan i nemocan pred silama koje je lome.Jedna zena uspela je da odoli vremenu
,iako je samo lik na papiru ,i svojim postupcima ime Ana Karenjina idealizuje i pretvori u vecni život.

Ana Karenjina je zena koja je uspela da prevazidje prostor i vreme,dopre do nas i dirljivim sjajem kroz strahote svih vremena ostavi poruku.
Da li cemo tu poruku razumeti,zavisi od nas,nase volje i spremnosti da kroz nejasani i nerezumljivi šum vekova razberemo i cujemo glas nase duse i naseg srca.
Pitanje "Da li je Ana Karenjina kriva" je nedefinisano i cesto subjektivno pitanje koje se prožima decenijama.Ja cu se potruditi da svoj stav reprezentujem na što
objektivniji nacin.Tesko je izneti stav prema ženi koja zivi u braku bez ljubavi,bez emocija i strasti,kao i žrtvu lažnog morala sredine u kojoj je živela.
Ana Karenjina je bila žena Alekseja, majka Serjože i elegantna dama.Zivela je u srecnom braku za ljude,a u sebi prezivljavala prazninu i neostavernost kao zena.
Sudibna je odlucila da joj otruje dusu i otkrije duboko skrivnu teznju.U crnoj,somatskoj haljini,koja je pokazivala izvajana ramena,grudi i ruke,
ugledala je svoj novi put u zivotu,Vronskog.
U pocetku je odolela otrovima nesrece i odbila Vronskog ,ali njegova upornost i njena želja za oslobodenjem su je naterali na preljubu.
To putovanje je trebalo da se dogodi za zenu,ali ne i za majku i suprugu,
Ponizila je pre svega sebe,ime i porodicu i dovela na stub srama i sprdnje svoje dete.
Majka je najveca podrska u zivotu,lepota koja razume i oseca i nesebicno celog zivata daje ,a za uzvrat ne trazi nista.
Ana K. je pokazala da osobine dvolicnog drustva najbolje opisuju njen postupak.Odabrala je ulogu zene,a ne majke.Kada je ostavila dete i otisla van zemlje ,pokazala je
da je njen zivot bio samo jedna ruža,posle koga je otalo trnje. Nijedan muskarac ne sme i ne moze da bude iznad deteta,ali Ana je dozvolila,i postala
samo senka koja hoda pognute glave i dopustila istini da je bode i unustava.Zlo je pokazalo svoje kandze i malo po malo unistilo Aninu lepotu,ljubav,i zivot.
Koristila srce za izraz misli i osecanja prožete procesom ljubavi sto svaka zena cesto cini.Razumem je kao zenu i njenu potrebu da se ostvari u ljubavi,da
strast iskaze na adekvatan nacin i svoju srce oslobodi patnje i boli koje je ujeda,kida,i baca ka strahu i gubitku.
Svi gresimo,nase odluke su cesto neracionalne i nepromisljene ali treba razmisliti pre nego sto se iskazemo jezikom zivota, s toga je i Ana trebalo da razmisli koje posledice
donosi njena odluka.
Tesko je dati sud,a biti ravnodusan.Krenemo sa uverenjem,a zavrsimo sa sumnjom.Nikada je necu razumeti kao majku i suprugu,ali je razumem kao zenu.Znate kako kazu:

"Cud je ženska smiješna rabota!
Ne zna žena ko je kakve vjere;
stotinu ce promijenit vjerah
da ucini što joj srce žudi.